Svetska banka: Sporiji rast u zemljama Zapadnog Balkana
Privrede zemalja Zapadnog Balkana sledeće godine čekaju nove teškoće zbog dužničke krize u evrozoni, kaže se u izveštaju Svetske banke koji je danas predstavljen u Briselu.
„Teško je biti optimista u svetlu ekonomskih pokazatelja“, rekao je Ronald Hud, vodeći ekonomista Svetske banke, predstavljajući izveštaj koji se odnosi na pet zemalja u regionu – Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju. U istraživanju je obrađeno i Kosovo i Metohija.
Sve privrede u regionu su ranjive zbog strukturalnih problema, kaže se u izveštaju, a kao glavne slabosti navode se veliki unutrašnji i spoljni dugovi, obimno učešće banaka iz Grčke i Italije u bankarskom sektoru (gotovo 50 odsto) i očekivano smanjenje stranih investicija.
Srbija, po tom izveštaju, spada u red srednje ugroženih zemalja.
Kombinovani privredni rast će do kraja ove godine sa očekivanih 2,5 pasti na svega 2,1 odsto, navodi se u izveštaju.
„Zanimljivo je da doznake iz inostranstva, koje u nekim zemljama idu i do 15 odsto bruto društvenog proizvoda, gotovo uopšte ne fluktuiraju i ostaju stabilne“, rekao je Hud, ali je naveo da su svi ostali izvori prihoda problematični.
On je kao pozitivnu činjenicu istakao da, za razliku od nekih članica EU, ni u jednoj državi iz regiona nije došlo do juriša na banke.
Uprkos tome što je glavni generator očekivanog opadanja privrednog rasta u regionu, u izveštaju se kaže da su dublje integracije sa EU jedino dugoročno rešenje.
