Školovanje kod kuće uz posebna pravila?
Nastava kod kuće i učenje na daljinu za osnovce, obavezna nacionalna provera znanja, organizovan prevoz za decu čija je kuća udaljena dva kilometra od škole, kao i obezbeđenje dok čekaju prevoz, opšta, stručna i umetnička matura, kao i specijalistički i majstorski ispit, samo su neke od novina koje predviđaju dva nova zakona – o osnovnom i srednjem obrazovanju, koji bi, ukoliko ostanu sadašnji rokovi, pred poslanicima Skupštine Srbije trebalo da se nađu idućeg meseca. Ovi zakoni su, sa primedbama, prošli i Nacionalni prosvetni savet, a ono što otežava posao jeste Strategija obrazovanja čija je izrada pri kraju, a koja donosi neka rešenja koja su drugačija od onih predviđenih ovim zakonima.
Ukoliko novi zakon o osnovnom obrazovanju bude usvojen u sadašnjem obliku roditelji će biti u mogućnosti sami da organizuju nastavu za svoje dete i to kod kuće, bez obaveze da ono ide u školu. U nacrtu zakona, međutim, ne piše ni da li roditelji koji će učiti sami svoju decu moraju da budu prosvetni radnici, niti ko će njihov rad kontrolisati.
Dr Ana Pešikan, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član grupe koja piše nacionalnu strategiju obrazovanja ističe velike rezerve prema ovom predlogu. „Ne može svako da bude nastavnik, a i škola nije samo savladavanje lekcija, već decu uči i odnosu prema vremenu, obavezama, socijalnim ulogama, takmičenjima“, kaže dr Pešikan.
Prema ovom modelu, jedinu proveru znanja deca bi trebalo da imaju na kraju godine, polažući ispite u školi. Pa, ako dva puta budu neuspešna, morala bi da se vrate u redovan sistem. U tom slučaju deca su ta koja bi pretrpela najveću štetu, a pitanje odgovornosti za eventualni neuspeh deteta ostaje otvoreno. „Imamo i bez ovoga mnogo drugih nerešenih pitanja u prosvetnom sistemu i zato mislim da treba odgoditi ovu novinu“, ističe dr Pešikan.
„Učenje kod kuće ili putem interneta moglo bi da se organizuje samo uz strogu kontrolu“, smatra Milan Bajić, direktor beogradske OŠ ”Josif Pančić”. Prema njegovom mišljenju ovaj predlog potpuno treba izbaciti iz zakona ili ga ograničiti samo na situacije kada deca ne mogu da dođu na časove. „Trebalo bi da škole imaju komisije koje bi ozbiljno procenjivale kome treba odobriti školovanje kod kuće, a kome ne“, dodaje Bajić.
U samom Ministarstvu prosvete zasad ne ulaze u tumačenje štetnosti i koristi od ovakve prakse, za šta je u Srbiji, po svemu sudeći, prerano.
„Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju, koji se bavi i pitanjem učenja na daljinu i učenja kod kuće, tek je na javnoj raspravi. Učenje na daljinu i kod kuće detaljnije će regulisati pravilnik, koji će Ministarstvo doneti posle usvajanja zakona“, komentar je prof. dr Želimira Popova, pomoćnika ministra prosvete zaduženog za osnovno obrazovanje.
