Srbija ne koristi oko tri miliona tona biomase

U Srbiji je nedovoljno iskorišćena biomasa za proizvodnju energije, s obzirom da je njen potencijal procenjen na oko tri miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, rečeno je na seminaru „Sagledavanje potencijala biomase i njene primene u energetske svrhe“.

Od ukupnih tri miliona tona, prema najnovijim istraživanjima, oko 1,5 milion tona biomase potiče iz poljoprivrede, a oko 1,4 iz šumarstva, naveo je predstavnik Ministarstva poljoprivrede i trgovine Dušan Jović i dodao da oko 60 odsto biomase čine kukurozovina, slama, ostaci od pšenice, vinove loze, ljuspe suncokreta, a 40 odsto drvna sečka, piljevina, cepke, drvni okrajci i slično.

Istakavši da je u Srbiji i dalje nizak nivo iskorišćenosti biomase u energetske svrhe, on je naveo da se procenjuje da bi oko 50 odsto poljoprivrednih ostataka sa većih gazdinstava i oko 20 odsto ostataka sa manjih gazdinstava moglo da se koristi u energetske svrhe.

Za sada u Srbiji postoji desetak postrojenja u kojima se na bazi biomase proizvodi biogas i biodizel, slama se takođe malo koristi u energetske svrhe osim kao prostirka u stajama, a često se pali na poljoprivrednim imanjima, što uzrokuje zagađenje životne sredine i šumske požare, dodao je Jović.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić naveo je da se u Srbiji godišnje troši oko 10 miliona tona energenata, od toga se potroši 23,5 odsto struje, 22,4 odsto nafte, 21,6 odsto uglja, 13, 6 odsto drveta, a 10,3 odsto gasa.

Drvna biomasa ima značajnu ulogu u ukupnoj potrošnji energenata, ali je potrebno raditi na većem iskorišćenju recikliranog drveta, ukazao je Glavonjić.

Kada je reč o drvnoj biomasi, moguće je koristiti iz industrijske drvne ostataka, reciklirano drvo i namenski gajeno drvo, kao što je brzorastuća topola.

Savetnik za obnovljive i alternativne izvore energije u Ministarstvu zaštite životne sredine Slobodan Cvetković ukazao je na veliku mogućnost korišćenja otpada u energetske svrhe, jer se u našoj zemlji godišnje proizvede oko 2,4 miliona tona komunalnog otpada. Od toga je moguće iskoristiti oko 1,5 milion tona otpada koji je biorazgradiv, rekao je on i naveo da je moguće iskoristiti i otpadno ulje za proizvodnju biogoriva.

Moguće je koristiti i otpadne gume, kao i oko 280.000 tona otpada životinjskog porekla koje uglavnom nastaje u domaćinstvima, a moguće je i korišćenje čvrstog industrijskog i medicinskog otpada, naveo je Cvetković.

On je istakao da je do 2020. godine za sve otpadne tokove u Srbiji potrebno uložiti oko milijardu evra i naveo da je cilj da se do tog roka poveća broj stanovnika obuhvaćenih organizovanim sistemom prikupljanja otpada sa 60 na 80 odsto.

Skupu je prisustvovao i ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu Loran Stokvis, s obzirom da je ta zemlja pomogla realizaciju projekata koji se odnose na biomasu u Srbiji u vrednosti od oko tri miliona evra.