Vetar će nam odneti 1,3 mlrd. evra
Izgradnja vetroparkova, hidroelektrana i solarnih ploča papreno će koštati građane Srbije zahvaljujući Ministarstvu energetike. Ono je omogućilo da država subvencioniše struju iz obnovljivih izvora.
Samo za struju iz vetroparkova građani će morati da plate oko 1,3 milijarde evra, preko računa za struju, pokazale su procene EPS-a. Tako će, preko subvencionisane cene struje, potrošači u stvari otplaćivati kredite investitora u „zelenu energiju“.
U poslednjih godinu dana sve više investitora lobira da se nedostaci struje u Srbiji reše proizvodnjom iz obnovljivih izvora. Koliko je ovaj posao unosan, govori i to da su za njega zainteresovane mnoge strane kompanije, ali i domaći biznismeni poput Miodraga Kostića, Gorana Novakovića, Dimitrija Vukčevića.
Ministarstvo energetike izdejstvovalo je kroz uredbe, kasnije pretočene u zakon, da država subvencioniše korišćenje obnovljivih izvora energije. Konkretno, time je naše najveće javno preduzeće – EPS, u obavezi da u periodu od 12 godina otkupljuje energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora. Sadašnja cena EPS-ove struje je 5,6 evrocenti, a ovim proizvođačima EPS će, nakon izgradnje postrojenja, morati da plaća od 6,7 evrocenti do 23 evrocenta po kilovat-času, u zavisnosti iz kog izvora je proizvedena struja.
Po sopstvenom priznanju, Ministarstvu energetike je od obnovljivih izvora „vetar ključan jer su tu najveće investicije“.
„Pitanje koliko energije koju Srbija potroši dolazi iz obnovljivih izvora nije pitanje izbora, već obaveze, što je slučaj i sa svim zemljama članicama i kandidatima za članstvo u EU. Srbija trenutno ima propisan limit od 450 megavata za struju proizvedenu iz vetroparkova. Oni koji prvi izgrade vetroelektrane i uđu u taj limit dobiće subvencionisanu cenu od 9,5 evrocenti po kilovatu“, pojašnjavaju nadležni.
S druge strane u EPS-u su ranije saopštili da će ih subvencije samo iz energije vetra koštati oko 1,3 milijarde evra! Naime, toliko bi trebalo da zarade vlasnici vetroparkova u narednih 12 godina. Oni navode da „vetroparkovi ne donose jeftiniju već skuplju električnu energiju. EPS je obavezan da kupuje tu struju u narednih 12 godina, a sadašnja prodajna cena kilovat-sata EPS-a je 5,61 evrocent (bez PDV-a). Kilovat-sat iz vetra, uz troškove prenosa i distribucije, na kraju dostiže 13,063 centi, što je 2,33 puta više od EPS-ove prodajne cene“.
U firmi Energovind, čiji su suvlasnici Vukčević i Novaković, priznaju da ne bi ušli u posao gradnje vetrenjača da nema subvencija države.
„Nema ekonomske računice jer se vetroparkovi ne mogu izgraditi bez subvencija. S druge strane, banke vam neće dati kredit za gradnju ako nema subvencija, a to važi i za ostale kategorije kao što su solarna energija ili biomasa. Naša investicija će biti oko 150 miliona evra za 102 megavata, ali učešće za kredit se kreće oko 40 odsto“, kaže izvršni direktor firme Maja Turković.
Ona tvrdi da će se 12 godina vraćati kredit iz struje koju će proizvoditi, a da će tek 13. godine početi da zarađuju od ove investicije.
Na pitanje da li je pravedno da građani kroz cenu struje koju će plaćati EPS-u u stvari otplaćuju kredit koji će uzeti vlasnici vetroparkova, Turkovićeva kaže da je tako u svim zemljama.
„Svuda to na kraju plaćaju građani. Ili kroz cenu struje ili se ovakva struja dotira iz budžeta. S druge strane, kapacitet od 450 megavata, koji je dozvoljen u Srbiji, moguće je izgraditi najranije za sedam godina. A pitanje je kakva će cena struje biti tada. Vlada Srbije uvek ima mogućnost da izmeni ovu uredbu i uslove na tržištu“, kaže ona.
