Donatori imaju velike probleme
Osobe koje su donirale deo jetre da bi bio transplantiran onima kojima je potreban, mogu da imaju fizičke i psihičke probleme godinama posle te operacije, ukazuje nemačka studija, obavljena u Univerzitetskoj bolnici u Esenu.
Oko polovine od 83 analizirana davaoca dela jetre se posle tri ili više godina od intervencije žalila na raznovsne tegobe – od bolova, preko stomačnih problema, do depresije, izveštava Rojters. Reč je o operaciji kojom se od živog davaoca uzima režanj jetre namenjen transplantaciji. Smrtni rizik nakon te intervencije je jedan prema 1.000, a u roku od dva meseca jetra ponovo dostiže svoju punu veličinu.
Deo jetre se uzima sa živih davalaca zato što nema dovoljno kadaveričnih jetri da se podmire potrebe. Osim toga, jetra živog davaoca ima neke prednosti u odnosu na onu uzetu od kadaveričnog davaoca, uključujući i tu da donacija može da se organizuje u trenutku koji je najpogodniji za primaoca. Prve ovakve intervencije su obavljene krajem osamdesetih godina.
Prosečna starost davalaca koje je pratio nemački tim je bila 36 godina, a prosečno vreme proteklo od donacije šest godina. Na dijareju i netoleranciju masne hrane žalio se 31 procenat učesnika istraživanja, dok je 10 odsto patilo od gorušice. Manji broj njih je osećao bolove na mestu operacije ili u rebarnoj regiji.
Tri davaoca su se požalila na tešku depresiju. Dvojica od njih su čak morala da budu hospitalizovana. Kod jednog davaoca registrovano je pogoršanje stanja od ranije postojeće psorijaze. Nikakve žalbe na zdravlje nije imalo 39 davalaca, međutim, tri mlada i inače zdrava davaoca su se požalila da su odbijeni kada su zatražili životno osiguranje, s obrazloženjem da nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima doniranja dela jetre.
