Bolnice leglo zaraze
Skoro svaki deseti hospitalizovani pacijent u Srbiji dobije neku bolničku infekciju. Tako, ležanje na intenzivnoj nezi, urologiji, hirugiji ili ginekologiji, ukoliko higijena nije na zavidnom nivou, može da zada veliki problem, ali i da dođe glave bolesnicima. Samo je od sepse, koju su ”zakačili” u bolnici, prošle godine umrlo devetoro ljudi.
“Bolničke infekcije, koje nastaju tokom hospitalizacije, dobije od pet do deset odsto bolesnika”, priča prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije. “Ponekad je ovaj procenat i veći. Ali, bolesnici u startu imaju neki problem koji dovodi do pada imuniteta, pa im je lakše da obole.”
Samo prošle godine od 60.000 ljudi koji su ležali u nekoj zdravstvenoj ustanovi, njih 600 dobilo je bolničku infekciju. Prema podacima Instituta za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, u 2010. najviše je bilo infekcija urinarnog trakta, oko 30 odsto, operisanog mesta 27 odsto i slučajeva sepse skoro 17 odsto.
„Najveći broj infekcija registruje se na odeljenjima intenzivne nege”, – objašnjava dr Jelena Obrenović, epidemiolog i šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ”Batut”. „Ovde leže pacijenti koji imaju i neko drugo oboljenje, a sve to zahteva različite terapijske i dijagnostičke procedure, što samo povećava rizik za nastanak ovih infekcija. I dalje su najzastupljeniji gram-negativni mikroorganizmi, koji postaju brzo rezistentni na antibiotike. A sve to je posledica nekritičkog davanja ovih lekova.”
I dok statistika u našoj zemlji pokazuje da na svakih 100 bolničkih pacijenata, troje pokupi ovu infekciju, stvarna situacija je daleko ozbiljnija. Naime, ovaj problem ne prijavljuju sve zdravstvene ustanove u Srbiji, a prema rečima dr Obrenovića to do sada nije učinila nijedna privatna zdravstvena ustanova.
Kako upozoravaju naši stručnjaci, ugroženi su svi pacijenti kojima se stavlja urinarni, centralni venski i periferni kateter, ali i hronični bolesnici sa smanjenim imunitetom. Propust nege, nepoštovanje postupka sterilizacije i dezinfekcije, ali i nehigijena glavni su uzroci nastanka bolničkih infekcija.
„One ne mogu da se iskorene, ali može da se smanji njihova učestalost”, priča prof. dr Delić. „Dobro bi bilo kada bi se što veći broj bolesnika ispitivao i lečio ambulantno, da se što više radi kroz dnevnu bolnicu.”
Bolničke infekcije zadaju glavobolju i najboljim zdravstvenim centrima u Evropi i svetu. Oni, međutim, iz godine u godinu smanjuju broj obolelih i umrlih. U zemljama EU svake godine oko četiri miliona pacijenata ”zakači” zlatnu stafilokoku, kojoj ni antibiotici ne mogu ništa. Isto tako, oko 37.000 ljudi umre godišnje od bolničke infekcije.
