Poljoprivreda: Kako to rade Austrijanci
Posetu sajmu u Riedu organizovali su Privredna komora Srbije i Predstavništvo Privredne komore Srbije u Austriji, u saradnji sa Udruženjem austrijskih odgajivača rasne stoke simental
Poljoprivreda Austrije je među najrazvijenijima u Evropi a u okviru nje i stočarstvo. Farmeri u Austriji gaje oko dva miliona goveda i sva su evidentirana u centralnoj banci podataka. Postoje i tzv. elitna (rasna) stada sa preko 300.000 tzv. kontrolnih goveda, čije se vrednosti proizvodnje (količina mleka, masti, belančevina) permanentno kontrolišu, prate i unose u banku podataka, radi poboljšanja rasa i kvaliteta prinosa.
Kako to izgleda na licu mesta, u Austriji, imali su prilike da se uvere članovi delegacije iz Srbije koja je početkom septembra (od 6. do 9.) boravila u četvorodnevnoj studijskoj poseti najvećem poljoprivrednom sajmu u Riedu. Posetu su organizovali Privredna komora Srbije i Predstavništvo Privredne komore Srbije u Austriji, u saradnji sa Poslovnim udruženjem austrijskih odgajivača rasne stoke simental (AGÖF).
Cilj posete, prema rečima Vere Vidović, direktorke Predstavništva Privredne komore u Austriji, bio je da se srpski odgajivači stoke upoznaju sa najnovijim metodama uzgoja rasnih goveda, kao i sa tehničkim i tehnološkim napretkom u ovoj oblasti i u oblasti mlekarstva. U srpskoj delegaciji su bili predstavnici 12 poljoprivrednih gazdinstava i njihovih udruženja, predstavnici devet lokalnih samouprava, među kojima i gradonačelnici Šapca i Kraljeva, predstavnik Ministarstva poljoprivrede, predstavnici regionalnih privrednih komora Subotice i Valjeva, kao i pokrajinske Privredne komore Vojvodine, predstavnici mlekare iz Bajine Bašte i Veterinarskog zavoda u Subotici.
Pored posete sajmu, delegacija je posetila mlekaru u Gmindenu (Gmünden), veliku farmu rasnih simentalaca u Taufkirhenu, kao i stanicu za osemenjavanje u Hohenzelu. Članovi delegacije razgovarali su sa predstavnicima Udruženja austrijskih odgajivača rasne stoke, kao i Rajfajzen poljoprivredne banke u Lincu o mogućnostima finansiranja uvoza steonih junica u Srbiju.
Mlekara u Gmindenu je treća po veličini u Austriji, objasnila je za Ekonometar Vera Vidović, ima 170 miliona evra ukupan prihod, od čega 45 odsto iz izvoza: Ova mlekara nastala je pre 80 godina udruživanjem proizvođača mleka. Od 50 proizvođača, koliko ih je bilo na početku, u mlekaru je danas udruženo preko 3.200 proizvođača. Zahvaljujući stalnim investicijama i praćenju potreba tržišta (u mlekari je zaposleno 206 ljudi), kao i mnogobrojnim akvizicijama koje je mlekara izvršila u prošlim decenijama, proizvođačima je zagarantovana najbolja cena (40 evrocenti po litru mleka). Takođe, osiguran je otkup svih proizvedenih količina. Pored svežeg i dugotrajnog mleka, mlekara proizvodi i sve vrste jogurta i pavlake, kao i veoma kvalitetne sireve.
Srpska delegacija je obišla i farmu rasnih goveda porodice Trinfus u Grajskirhenu, koja poseduje 50 najkvalitetnijih krava i junica rase simental. Prosečno proizvode 8.000 litara mleka po kravi, a muža se vrši robotizovano u toku 24 časa dnevno. Tako savremenu staju, sa kompletnom opremom, porodica je podigla pre četiri godine. Investicija je iznosila 600.000 evra od čega su iz EU fondova dobili 100.000 evra nepovratnih sredstava, država im je obezbedila 210.000 evra veoma povoljnog kredita (20 godina otplate, sa tri odsto kamate) a ostalo su obezbedili sopstvenim sredstvima. Kompletan plasman mleka je obezbeđen preko mlekare.
Srpska delegacija je posetila i stanicu za osemenjavanje u Hohenzelu (Gornja Austrija), čiji su osnivači Udruženje govedara i Udruženje odgajivača simentalaca Gornje Austrije, koja raspolaže sa dvadesetak visokokvalitetnih rasnih bikova. U stanici se prikuplja, termički obrađuje i lageruje oplodni materijal, od čega se 40 odsto koristi u Gornjoj Austriji, a ostalo se prodaje u celoj Austriji i Nemačkoj. Jedan od zadataka ove stanice je i obučavanje odgajivača za samostalno osemenjavanje krava, kao i obuka mladih veterinara u istom pravcu, objašnjava Vera Vidović.
Inače, tokom svih ovih poseta, magična reč uspeha austrijskog stočarstva je bila UDRUŽIVANjE. Jer, naglašava gospođa Vidović, proizvođači mleka su udruživanjem osnovali mlekaru, stočari imaju svoja udruženja a onda se, još uže, organizuju odgajivači simentalaca u udruženja, pa su tako ta dva udruženja (na nivou pokrajine Gornja Austrija) osnovala stanicu za osemenjavanje, koja višestruko koristi tim istim stočarima.
Delegacija iz Srbije je posetila i poljoprivredni sajam u Riedu, jedan od najznačajnijih sajmova za govedarstvo, a posebno za rasu simental u centralnoj Evropi. Na sajmu je bilo predstavljeno 180 najkvalitetnijih goveda ove rase, a održana je i aukcija rasne stoke. Najvišu cenu od 14.200 evra ostvario je bik iz Gornje Austrije.
Poseta ovom sajmu je za članove delegacije bila višestruko korisna: upoznali su se sa načinom rada i organizovanja svojih kolega u Austriji, stekli nove kontakte i saznanja, a imali su i priliku da procene i svoje rezultate i mesto u odnosu na evropske kolege.
Od govedarstva 5,5 milijardi evra
Od ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Austriji, 27 odsto čini proizvodnja goveda, dok sa 33,5 odsto učestvuje proizvodnja mleka. Proizvodnja goveda u Austriji, direktno i indirektno, obezbeđuje 142.000 radnih mesta i ukupan prihod od 5,5 milijardi evra (ukupan BDP Austrije je 2010. godine iznosio 281 milijardu evra, što je sedam puta više od srpskog BDP-a).
U Austriji se najviše gaje goveda rase simental (77,6 odsto), zatim braon goveda (7,5 odsto), holstein (5,7 odsto) i pincgauer (2,2 odsto).
Šta je CAR
Centralna radna zajednica austrijskih proizvođača rasnih goveda (CAR) osnovana je još sredinom prošlog veka, kada je u Austriji preovladalo uverenje da uspeh austrijskog govedarstva zavisi od međusobne saradnje i povezivanja, kako na polju uzgoja, kontrole i praćenja kvaliteta, tako i na polju prodaje i brendiranja stoke.
CAR je osnovan 19. 5. 1954. u Beču. Prvi predsednik ove asocijacije bio je tadašnji ministar poljoprivrede Austrije, a tadašnji predsednik Pokrajinske privredne komore Gornje Austrije bio je prvi direktor. Operativni zadaci CAR-a su se menjali u skladu sa tekućim potrebama: od borbe protiv TBC-a pedesetih godina, do kompjuterizacije banke podataka o kvalitetu i rezultatima uzgoja. Jedan od glavnih zadataka CAR-a je bio i ostao ujednačavanje i standardizacija kontrole rezultata proizvodnje u okviru austrijskih pokrajina, kao i šire.
E. R.
