„Klineks brums“ iz Kanjiže: Od stečaja do izvoznika
Pre dve godine bili su pred propašću a danas izvoze u Nemačku, Italiju, Francusku, Slovačku, Mađarsku i očekuju ukupan promet od 600.000 evra. Za budućnost ne brinu, jer je evropskom tržištu godišnje potrebno 20 miliona metli
Priča o preduzeću za proizvodnju metli iz Kanjiže liči na tranzicionu bajku. Pre skoro dve godine bili su pred stečajem. Danas izvoze u Nemačku, Italiju, Francusku, Slovačku, Mađarsku a osvajaju i špansko tržište. Ove godine očekuju ukupan promet od 600.000 evra. Za budućnost ne brinu, jer je evropskom tržištu godišnje potrebno 20 miliona metli. Samo Srbija tamo može da plasira preko šest miliona komada. Zato nije čudo da, dok drugi smanjuju broj radnika, oni razmišljaju o zapošljavanju novih.
Jedan od vlasnika i istovremeno direktor „Klineks Brumsa” Juraj Križov objašnjava da je tajna uspeha u dobroj organizaciji posla i praćenju kretanja na tržištima sa kojima se radi.
Ova fabrika postoji više od 30 godina. Sem tradicije ima i dobru sirovinsku bazu jer su poljoprivrednici iz ovog atara navikli da uzgajaju sirak. Bila bi stvarno šteta da je propala.
Križov kaže da je u Kanjižu došao sasvim slučajno, prošle godine, jer je njegov prijatelj iz Slovačke bio zainteresovan za kupovinu sirka. Tada je upoznao starog gazdu koji je imao problema da organizuje posao u fabrici. Skrenuo je na to pažnju partneru Romanu Nojvilu iz Slovačke. Otpočeli su pregovore o preuzimanju koji su bili dugi i teški, a rezultat je bio ugovor i postali su vlasnici zgrade, mašina i opreme fabrike za 200.000 evra. Njih dvojica su stopostotne gazde, a preduzećem upravlja srpsko-slovački kapital. Novi menadžment tim je u fabriku ušao 4. maja 2010. godine.
Prvi meseci rada prošli su u reorganizaciji. Potrudili su se da unapred obezbede sirovinsku bazu za ovu sezonu:
– Metle kakve mi proizvodimo su kvalitetne i konkurentne na evropskom tržištu i lako nalaze kupce – kaže Križov. Zato su nam pred ovu sezonu, koja je počela u avgustu, magacini bili prazni. Jedna metla u izvozu košta od 1,15 do 1,35 evra, a zarada je oko pet odsto. Moglo bi da bude više, ali naši proizvođači ne nastupaju zajedno, ne znaju i ne trude se da kanališu zajedničke interese i usklade ih sa dobrim poslovnim običajima. Odvojenim nastupima i neslogom u branši, sami sebi obaramo cenu. Pokušavali smo da se organizujemo, da uskladimo svoje interese preko udruženja, ali nažalost, takvi pokušaji su propadali. Uvek je tu bio neko ko je hteo da „uspe“ na štetu ostalih. Država nam ne odmaže, ali i ne pomaže. Do 2001. godine uzgajivači sirka su dobijali subvencije od 5,5 odsto. To je ukinuto, bez obrazloženja, što svakako nije dobro – kaže Križov.
Kad je reč o samoj proizvodnji, na severu Bačke mnogi poljoprivrednici već decenijama uzgajaju sirak. On ne zahteva mnogo kvalitetno zemljište, a višestruko se isplati. Novac od njega sledi odmah nakon isplate pšenice a ima i dobru cenu 30-32 evrocenta za kilogram. To je 20 do 30 odsto više nego lane. Po hektaru se dobija oko pet tona a to znači čistu zaradu od 130.000 dinara. „Klineks Brums” je do kraja avgusta isplaćivao isporučene količine odmah.
Kad sirak stigne u pogon, metle izrađuje 27 stalno zaposlenih radnika. Kompanija povremeno angažuje još sedam do 10 sezonskih radnika. Posao se širi i pripremaju se da stalno zaposle još desetak ljudi. Za to su dobili i pomoć od pokrajinskog fonda za nauku i tehnologiju u iznosu do 10 miliona dinara. Plate zaposlenih kreću se od 20.000 do 32.000 dinara. Svima je zagarantovano radno vreme od osam sati kao i plaćen godišnji odmor.
Mnogi će se zapitati kako je sirkova metla uspela da preživi sve usisivače, „kirbije“ i silnu novu tehniku? Križov objašnjava da sirkove metle imaju prednost jer su sto odsto razgradive, izrađene su od prirodnih materijala i ne izazivaju elektricitet. U nekim granama industrije, poput prerade duvana u Italiji, plastične metle ne mogu ni u dvorište fabrike jer elektricitet koji one proizvode smanjuje kvalitet krajnjeg proizvoda. Tu je još jedna prednost: sirak se sporo haba pa metle sigurno izdrže godinu dana u upotrebi. U Kanjiži se proizvode metle koje se ojačavaju i slažu uz pomoć pneumatske mašine. Ta tehnologija garantuje godinu dana čišćenja.
O planovima za dalji rad Križov kaže da bi bilo najbolje kada bi naši proizvođači osnovali udruženje i zajednički nastupali. Zarada bi bila veća, rizik manji i bilo bi više sigurnosti za sve u lancu proizvodnje.
Konkurencija
U kanjiškoj metlari još ne brinu za konkurenciju. Proizvođači iz Kine pored plastičnih nude i sirkove metle. Ali, transportni troškovi su visoki, a kvalitet različit. U Rumuniji radi fabrika metli, italijanska investicija, koja isporuči 600.000 metli godišnje. Tu su i bugarski proizvođači koji nude kvalitetne metle, ali je proizvodnja manja.
Jak dinar i zarada
Kod proizvoda gde je zarada po jedinici relativno mala, a izražena u evrima, svako pomeranje na kursnoj listi može da poremeti računicu. U kanjiškoj metlari su to osetili letos. Kada je dinar ojačao, zarada je bila na ivici. Zato bi njima odgovaralo da su oscilacije domaće valute minimalne.
D. Vujošević
