Gradite autoritet od samog početka roditeljstva

Autoritet je mešavina poštovanja i poverenja koje dete oseća. Podrazumeva optimalnu meru roditeljske strogosti i doslednosti.
 
Najbolji je onaj autoritet koji detetu uliva poverenje, zasnovan na iskustvu da mu vi nešto ne zabranjujete zato što ste loše raspoloženi, nervozni, ili besni, već zato što za to imate ozbiljne i jake razloge. Upravo zato, ono je spremno da vas posluša. Veruje vam, jer zna da nećete manipulisati njime.

Da imate „pravi“ autoritet, znaćete po detetovoj samodisciplini. Samo ako su iskusila da roditeljski zahtevi imaju smisla, deca mogu da prihvate roditeljske stavove, između ostalih i autoritet.

Kada autoritet izostane, dete raste bez samopouzdanja. Naime, ono ima potrebu da bude zaštićeno, i veruje da roditelji imaju određene, veće moći od njega samog – kako u zaštitnoj ulozi, tako i u ispunjavanju različitih potreba. Ukoliko mu je to uskraćeno, ono odrasta u uverenju da je njegovo okruženje nekakvo haotično, nebezbedno mesto – na koje niti ono, niti njegovi roditelji mogu da imaju bilo kakav uticaj.


Razlika između ambicioznosti i autoriteta. Svi roditelji su ambiciozni, jer svi žele svojoj deci najbolje. Razlikuju se utoliko što različito vide svoje mesto u određivanju onog što je najbolje za njihovo dete. Stepen samokontrole, to jest granica koja određuje gde prestaje roditeljsko mešanje u detetov život a počinje polje gde se dete podržava u samostalnom mišljenju, donošenju odluka, rešavanju sopstvenih problema – važan element u određivanju da li je roditeljska ambicioznost po dete preporučljiva ili ne. Naime, kada vi donosite odluke umesto deteta, namećete sopstvene neostvarene želje i ciljeve, a vaš odnos će se bazirati više na manipulaciji nego na poverenju i podršci.

Razlika između strahopoštovanja i autoriteta. Autoritet ne znači da deca moraju da vas slušaju ili prihvataju sve što govorite, čak i kada ne razumeju zašto nešto zahtevate. Takođe, nećete ni da izgradite, niti da zadržite svoj autoritet ukoliko od deteta tražite bespogovornu poslušnost. Autoritet nije manipulacija strahom.

Međutim, ako uspete da formirate detetovo osećanje poverenja u vaše odluke, i da mu ih razumno objasnite – ono će vas slušati bez potrebe da se opire. Ovakav autoritet je zasnovan na međusobnom uvažavanju, a ne na strahopoštovanju. Sa druge strane, kada su vaše odluke ishitrene, nestalne, emotivno obojene… dete ne veruje da su one zaista dobre, već misli da su plod vašeg trenutnog raspoloženja. Samim tim, vaš autoritet postaje sve nestalniji i labaviji.

Negujte razgovor i dogovor. Možete pokušavati da stvorite prijateljski odnos, pun razumevanja, poverenja i podrške, ali se u svakom trenutku mora znati da ste vi roditelj, i da ste upravo vi odgovorni za uspostavljanje različitih granica dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja.
Razgovarajte sa detetom i o vašim vaspitnim metodama, kaznama, nagradama, šta mu smeta, ima li predloge i sugestije kako da nešto radite bolje. Objasnite mu zašto je važno da neka kazna bude ispoštovana do kraja, obrazložite svoje odluke, pomozite mu da ih bolje razume. Kada dete vidi da pokazujete želju da mu objasnite vaše vaspitne metode, i kada ste spremni da priznate svoju grešku, i ono postaje spremnije na saradnju. Tako stičete „pravu meru“ autoriteta.

Autoritet nije stanje, već proces. Gradite autoritet od samog početka roditeljstva. U periodu dok je dete još uvek beba, autoritet će biti manje izražen i svodiće se na vaše insistiranje kako da se obave određeni porodični rituali (kupanje, presvlačenje, ishrana…).

Već u malo kasnijem uzrastu, vaš autoritet će se oslikavati u vašem ponašanju prema detetu. Ukoliko postavite adekvatne osnove u tom periodu, kasnije održavanje već postojećeg statusa biće u velikoj meri olakšano, umesto da pokušavate da izgradite autoritet kada je dete u poodmakloj fazi razvoja. Zato na ovo putovanje krenite što ranije.