Alternativna goriva za ekonomsku i ekološku korist
U Srbiji se od alternativnih goriva u industriji najviše koriste poljoprivredna biomasa, drvo, piljevina pretvorena u brikete i pelete, guma i biodizel ali taj potencijal, koji bi mogao doneti značajne ekonomske i ekološke koristi, još nije dovoljno iskorišćen, izjavili su Tanjugu predstavnici privrede i stručnjaci iz tog sektora.
Procenjeno je da u Srbiji postoji potencijal biomase od oko 2,4 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega oko milion tona drvne i 1,4 miliona tona poljoprivredne biomase, izjavio je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović.
Neka industrijska postrojenja u našoj zemlji koriste sopstvenu otpadnu biomasu, razna poljoprivredna gazdinstva, pilane i fabrike se bave preradom poljoprivrednog materijala ili koriste drvnu biomasu, ali su i dalje veliki neiskorišćeni potencijali u toj oblasti, naglasio je profesor Jovović.
Alternativna goriva
Uljare „Vital“ i „Sunce“, koje su u sastavu poslovnog sistema „Invej“, godinama koriste ljuske suncokreta i silosni otpad kao alternativno gorivo za proizvodnju i zbog toga imaju velike uštede, rečeno je Tanjugu u tim preduzećima.
Guma, kao otpadni materijal, takođe se koristi u srpskoj industriji i to od 10.000 do 15.000 tona godišnje, a koriste je dve cementare „Lafarž“ u Beočinu i „Holcim“ u Novom Popovcu.
Prema podacima Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF) kod korišćenja automobilskih guma kao alternativnog goriva 80 odsto gume mora da se reciklira, a samo 20 odsto je raspoloživo za sagorevanje u cementarama. Dodatno, cementare mogu da koriste gume samo u iznosu od 12 odsto ukupnih energenata, dok je upotreba komunalnog otpada ograničena na 18 odsto.
Prosečno učešće alternativnih goriva u fabrikama cementa u Evropskoj uniji iznosi oko 15 odsto. U zemljama Beneluksa ta goriva zamenjuju više od 50 odsto fosilnih goriva, u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Poljskoj i Češkoj između 25 i 50 odsto, u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji, Turskoj, Grčkoj i Rumuniji od pet do 25 odsto.
Alternativna goriva se osim u uljarama u Srbiji upotrebljavaju i u klanicama, mali broj poljoprivrednih gazdinstva koristi životinjski otpad za dobijanje biogasa za zagrevanje.
U Nišu kompanija „Amest“ gradi postrojenje za preradu metana sa deponije.
Pančevačka HIP „Petrohemija“ pokušava da izdejstvuje upotrebu alternativnog goriva tečnog ugljovodoničkog ostatka (TUO) koji se javlja kao nusprodukt u fabrici sintetičkog kaučuka Etilen u Petrohemiji.
„Cemenatara ‘Holcim’ koristi automobilske gume kao alternativno gorivo već pet godina i suočava se sa problem da ne postoji dovoljno guma u zemlji, koje se mogu iskoristiti kao gorivo. Sa potrošnjom uglja od 10.000 tona na sat, uloga alternativnih goriva u cementari nije zanemarljiva“, rečeno je Tanjugu u toj fabrici.
U tom preduzeću se nadaju da će Vlada Srbije uskoro doneti uredbu u skladu sa regulativom Evropske unije, kojom se dozvoljava upotrebe gume u cementarama u iznosu od 45 do 50 odsto.
„Holcim“ se priprema i za izgradnju postrojenja za preradu čvrstog obnovljivog otpada (SRF), a planirano je da u prvoj godini korišćenja SRF-a, procenat supstitucije energije bude pet odsto, a onda da svake godine raste za po pet procenata, do 18 odsto od ukupne godišnje količine goriva upotrebljenog u cementari.
U rotacionim pećima „Holcima“ biće korišćen isključivo bezopasan otpad koji nije pogodan za reciklažu, kažu u toj fabrici i navode da to mogu biti piljevina, drvni ostaci, papir, karton, kartonske kutije, tekstil, biljna vlakna, plastika i slično.
U Srbiji međutim za sada nema ozbiljnije upotrebe komunalnog otpada u industriji, iz koga bi moglo da se proizvodi čvrsto gorivo koje bi posle moglo da se koristi u termoenergetskim i drugim postrojenjima, napomenuo je profesor Jovović.
Korišćenje otpada, na taj način, definisano je tehničkim standardima, koji su usvojeni u našoj zemlji i ne predstavlja ekološki problem, rekao je on i dodao da bi, međutim, sagorevanje komunalnog otpada, bez pojedinačne separacije, negativno uticalo na životnu sredinu.
Neiskorišćenost komunalnog otpada
Sve manje postrojenja u svetu danas sagoreva komunalni otpad, jer je reciklaža primarni postupak tretmana tog otpada, pa se ide na to da se prvo izvuče iz njega što više metala i plastike koji bi se mogli koristiti u industriji, objasnio je Jovović i ponovio da Srbija veoma malo koristi otpadne materijale u energetske svrhe.
„Procenjuje se da se u Srbiji godišnje proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada, koji bi mogao da zameni par stotina hiljada tona ekvalentne nafte i omogući značajnu uštedu. Samo Beograd bi mogao godišnje da proizvede oko 150.000 tona goriva iz otpada“, naveo je profesor Mašinskog fakulteta.
Nasuprot Srbiji, u zemljama Skandinavije, Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, od 20 do 40 procenata ukupnog otpada odlazi na termički tretman i bude iskorišćeno kao energent. U Nemačkoj samo jedan odsto komunalnog otpada završava na deponijama, a u Srbiji gotovo sav otpad završava na komunalnim i raznim divljim deponijama, kazao je Jovović.
On je naveo da bi Srbija, uz više sistema za prečišćavanje otpadnih voda, mogla proizvesti dosta biogasa, koji nastaje prečišćavanjem tih voda.
Kod nas se, kako je naveo, samo oko pet odsto komunalnih voda prerađuje, i to u nekoliko opština, a čak ni Beograd nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda, već komunalne i kanalizacione vode, idu direktno u reku.
Sve popularniji biodizel
Kod nas je, međutim, sve popularnija upotreba biodizela, koga proizvodi firma „Bioenergooil“ iz Sombora i „Viktoria grupa“ iz Novog Sada od starog ulja iz friteza.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 10.000 tona biodizela i to uglavnom iz uljane repice, a od toga se, kako su rekli Tanjugu u „Viktoria oilu“, oko 5.000 tona proizvede u toj vojvođanskoj fabrici.
Stručnjaci ocenjuju da su izvori finansiranja najveća prepreka za veću upotrebu alternativnih goriva u industriji, s obzirom na to da bi, na primer, za izgradnju jedne toplane ili termoelektrane na biomasu ili komunalni otpad, termičke snage oko 100 megavata, trebalo uložiti najmanje oko 100 miliona evra.
To su relativno visoke investicije da bi država sama ulagala u izgradnju tih postrojenja, zbog čega je potreban i privatni i kapital raznih fondova, ocenili su stručnjaci.
Podsticaj za korišćenje obnovljivih izvora
Resorna ministarstva podržavaju takve projekte, kao i veću upotrebu i prelazak sa klasičnih na alternativne vrste goriva u industriji, bilo da je reč o biomasi, prirodnom gasu ili nekim drugim vrstama goriva, izjavio je pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore Miloš Banjac.
On je naveo da je država dosta uradila poslednjih godina da popravi stanje u oblasti korišćenja obnovljivih izvora i upravljanjem otpadom, donošenjem Strategije energetike, propisa kojima se podstiče korišćenje obnovljivih izvora energije – uvođenjem podsticajnih „fid -in“ tarifa za dobijanje struje iz obnovljivih izvora, kao i merama za veće korišćenje otpadnih materijala.
Korišćenje alternativnih resursa je dobro zbog smanjenja upotrebe fosilnih goriva, zaštite životne sredine i manje emisije ugljen-dioksida iz industrijskih postrojenja, kao i zbog upravljanja otpadom, povećanja zaposlenosti i smanjenja uvozne zavisnosti, rečeno je u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Upotreba tih goriva u industriji mora da bude usklađena sa zakonima o upravljanju otpadom i zakonima o zaštiti vazduha i voda, koji zabranjuju neodgovarajuće tretiranje otpada, jer je i Srbija postala zemlja u kojoj otpad može biti od koristi, kao energent u industriji.
