Manjak planova odlaže gradnju
Nedostatak planske dokumentacije najveći je problem u postupku izdavanja lokacijskih i građevinskih dozvola. Ukoliko sve opštine i gradovi budu pokriveni planskim dokumentima do kraja godine, kako je obećao Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje, investitorima će svakako brže stizati odobrenja za gradnju.
Samo mali broj opština, koje su urbanistički posao završile još 2003. godine po tada važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, nema problem i vrlo brzo rešavaju zahteve investitora. Lokalne samouprave, međutim, ne prihvataju odgovornost za sporost u izdavanju dozvola tamo gde postoje planovi, već lopticu prebaciju na investitore, koji u većini slučajeva uz zahtev ne dostavljaju svu neophodnu dokumentaciju.
Zato, kako tvrde u administraciji, od trenutka podnošenja zahteva do izdavanje dozvole može da prođe i više od 300 dana. Za sve uredne zahteve, uz koje je podneta kompletna papirologija, kažu, građevinska dozvola se izdaje u zakonom predviđenom roku i to za osam do 15 dana. Ako investitor nema rešene imovinsko pravne odnose, odnosno nije vlasnik ili zakupac, već samo korisnik parcele, pomoći nema. Prvo konverzija pa dozvola.
Nije tačno da se u Beogradu na dozvole čeka 348 dana, jer ako je uz zahtev podneta sva zakonom propisana dokumentacija, predmeti se rešavaju u takođe zakonom propisanom roku, kaže za Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove.
Na teritoriji Beograda ukupno je izdato u poslednje dve godine više od 700 građevinskih dozvola, od čega je Sekretarijat, koji je nadležan za objekte čija površina premašuje 800 kvadrata, izdao 88 dozvola od 215 zahteva, a ostali predmeti su bili u nadležnosti opština. Od usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji 2009. prve zahteve za dozvole dobili smo tek u martu naredne godine. Takođe, bili smo u obavezi da rešimo predmete, koji su podneti po starom zakonu tako da smo izdali 1.060 odobrenja za gradnju za objekte iznad 800 kvadrata i 803 prijave radova.
