Spremaju pare da kupuju njive
Srpski tajkuni se spremaju da kupuju njive koje bivšim vlasnicima treba da budu vraćene posle usvajanja zakona o restituciji. Imaće i prednost prilikom ove namere jer im to omogućava pravo preče kupovine, s obzirom da ogroman deo državanih njiva oni i sada obrađuju.
To znači da ako neki gazda nekog poljoprivrednog kombinata i jedan poljoprivrednik ponude istu cenu za njivu, parcela pripada tajkunu.
Prema pouzdanim informacijama Dnevnika nekoliko ovdašnjih tajkuna već sprema novce za kupovinu vraćenih oranica, a jedan od njih ka]e i da razmišlja o tome da podigne i bankarski kredit kako bi se ozbiljnije uključio u trku za njive. A trka ili bitka za oranice će biti veoma ozbiljna jer će u igri biti možda i svih 300.000 hektara.
Moža neki naslednici njive neće htedi da prodaju, neki će želeti da ih daju u arendu, neki zahtevi za povraćaj možda neće biti ni prihvaćeni, ali ako i trećina ovih oranica bude otišla na tržište biće to krupan zalogaj vredan najmanje nekoliko stotina miliona evra.
„Ključna slabost svih tih propusta države je to što zapravo ona sve radi zbog sprege između tajkuna i njihovih partikularnih interesa i izvršne vlasti, tj. političkih partija“, kaže ekonomista Danilo Šuković.
Po njemu, stvar je u tome što vlast u Srbiji nema viziju kako da racionalno postupa sa svojim resursima, a zemljište je redak i dragocen resurs.
On objašnjava da „ako kod nas neko kupuje desetine hiljada hektara da bi to zemljište preprodao, onda znači da nema nameru da ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, odnosno u ono što je ekonomska prednost Srbije, već da spekuliše i dođe lako do zarade. To će imati negativne posledice za razvoj poljoprivrede i ekonomski razvoj Srbije, posebno Vojvodine“.
„Nažalost, u Srbiji je siromaštvo pa je i cena zemljišta niska, a prava tržišna vrednost zemljišta će biti tek kada ono bude na evropskoj pijaci. Tek će se tada uspostaviti pravi odnosi“, ukazuje Šuković uz ocenu da je država trebalo na početku procesa privatizacije da odloži prodaju poljoprivrednih velikih kombinata dok se cene našeg zemljišta ne izjednače sa evropskim, kako ne bi bilo špekulacija.
Pomenimo, samo četvorica najvećih srpskih gazda poseduje oko 100.000 hektara zemljišta, s tim da nisu sve njive u njihovom vlasništvu, već je dobar deo uzet u zakup od države. Kada su kupovali kombinate u njima je bilo i državne zemlje koja je ostala kod njih da je obrađuju.
Inače, poljoprivredno zemljište u Srbiji je mahom u rukama poljoprivrednika, to jest gazdinstava, kao i zadruga – oko 83 odsto oranca je njihovo, ali valja imati na umu da se posed uglavnom kreće od tri do sto hektara. Državnog je 10 odsto, a privatne kompanije drže sedam odsto poljoprivrednog obradivog zemljišta. Poljoprivredni kombinati sa 200.000 hektara rasprodati su krupnim i srednjim kapitalistima za oko 280 miliona evra.
