Prva žetva organske heljde na Zlataru
Na zlatarskim poljima počela je žetva organski gajene heljde, kao deo projekta namenjenog primenjenim istraživanjima koji finansira Svetska banka, a sprovodi Poljoprivredni fakultet u Zemunu.
Suša je smanjila prinose na oglednim poljima organski gajene heljde, ali je kvalitet prvog roda odličan.
Iako kiše nije bilo gotovo dva meseca, baš u vreme pune vegetacije kada je najpotrebnija, na sedam hektara organski gajene heljde ima šta da se žanje.
– Ovo je neka čudnovata biljka – kaže Jekoslav Purić, proizvođač heljde. -Izborila se i opet će biti semena i brašna.
On kaže da su nedavno prodali prošlogodišnji rod i da i za novi rod sa 30 hektara ima kupaca.
Organska heljda se u Srbiju uvozi iz Holandije. Polja na Zlataru su pionirski pokušaj primene nauke, odnosno saradnje stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta sa proizvođačima.
– Ovo je bogomdano područje za organsku heljdu – ističe dr Snežana Oljača, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. – To su planine gde se ne koriste posebno pesticidi i veštačka đubriva, proizvođači znaju kako se radim, a i prirodne pogodnosti su tu jer je to zaštićeno područje.
Poslednjih godina polja heljde na Zlataru i Javoru su sve veća. Samo u novovaroškoj opštini proletos je zasejano 150 hektara, što je više nego ikada ranije. Iako je reč o klasičnoj proizvodnji, čak ni u tom slučaju heljda ne zahteva mnogo hemikalija i odlično podnosi nadmorsku visinu iznad 1.000 metara.
U zlatarskim selima još ima srpova, ali je kombajn nezamenjiv. Dobar žetelac za dan požanje desetak ari – kombajn 4 hektara.
Interesovanje za različite proizvode od heljde sve je veće, tako da tradicionalna pita jeste glavni specijalitet, ali ne i jedini proizvod od crne žitarice, kako na Zlataru zovu heljdu.
