Cena zlata raste pošto je dvodnevni pad rekordne cene podstakao potražnju
Posle najnovijih procena svetskih analitičara za sledeću godinu, zlato će dostići prosečnu cenu od 2.075 dolara.
Cena poluga je opala za 4,4 posto u protekla dva dana, sa rekordnih 1.921,15 dolara za uncu koliko je koštala šestog septembra. Najveći pad cene zlato je zabeležilo u toku protekle 2 nedelje kada je ubrzanom rastom postiglo dvaputa rekordnu cenu. Prvi put cena zlata je sa 1.913 USD za uncu palo na 1.712 USD, da bi sledeće nedelje dostiglo novu rekordnu vrednost od 1.921 USD posle čega je na svetskim berzama usledila korekcija od 1.812 USD da bi posle toga ponovo počela sa novim rastom. Procena na početku godine stručnjaka iz Ilirike da će cena zlata već ove godine dostići 2.000 USD za finu uncu, blizu je da se ostvari.
Uprkos svim pokušajima najvažnijih ekonomija sveta da utiču na krize u svojim zemljama, svaka odluka koju donesu u zaštiti državnih interesa odražava se na svetske ekonomske i finansijske tokove. Razloge u najnovijoj korekciji cena plemenitog metala analitičari su pronašli u ključnim odlukama nacionalnih vlada ove nedelje. Prva je odluka švajcarske nacionalne banke da jednu od najsigurnijih valuta franak veže za evro, dok je druga, podjednako važna, pokušaj američkog predsednika Barak Obama da se izbori sa stagnacijom nezaposlenosti koja je iznad nepoželjnih 9 posto.
“Neodgovorno bi bilo da se ne ukaže na probleme koje muče najveće ekonomije u nadi da će zaobići one manje razvijene. Ako Amerika kine, svet će dobiti grip, a stanje u doskora ekonomiji broj jedan je takvo da će Amerika dobiti grip,“ izjavio je Predrag Pavićević, portfolio menadžer Ilirike gold investicionog fonda.
Posle dvodnevnog pojeftinjenja zlato kupljeno u Londonu privuklo je kupce i podstaklo investitore da kupuju ovaj metal kao meru očuvanja imovine, dok je Libija na svetskom tržištu prodala 29 metričkih tona zlata iz svojih rezervi kao meru pomoći isplate tekućim obavezama. Procenjuje se da je na berzi za to libijsko zlato dobijeno oko 1,7 milijardi dolara.
“Predsednik evropske Centralne Banke Žan-Klod Triše verovatno će odoleti zahtevima da smanji referentne kamatne stope, i možda će umesto toga odlučiti da poveća zalihu keš novca bankama u evropskom region jer se dužnika kriza u tom regionu pogoršava,“ zaključio je Predrag Pavićević.
