Srbija mora da uzima nepovoljnije kredite za puteve

U poslednje vreme sve je više najava da ćemo uzimati komercijalne kredite za gradnju infrastrukture od drugih država umesto od svetskih i evropskih finansijskih institucija, što bi nam omogućilo da sami biramo izvođače radova.
 
 
Krediti Rusije, Turske, Kine ili Azerbejdžana nepovoljniji su u pogledu uslova otplate, ali ne doprinose ni zapošljavanju naših ljudi, jer stranci insistiraju da njihove firme dobiju posao.
 
Resorni ministar Milutin Mrkonjić kaže da smo prinuđeni da pravimo ovakve aranžmane, jer velike finansijske institucije daju kredite samo za velike projekte, mi sami novca nemamo, a potreba za gradnjom puteva postoji.
 
Jedan od takvih projekata koji nam je potreban, ali koji evropske banke, po njegovim rečima, ne smatraju kapitalnim, jeste Koridor 11. Najpre se govorilo da će Turska ući u projekat gradnje ovog autoputa sa svojim firmama, a zatim su stigle najave da su za ovaj put zainteresovane i firme iz Azerbejdžana.
 
Sa Kinezima već imamo sličan posao na gradnji mostova, a vrlo je izvestan i ruski kredit od 800 miliona dolara, a izvođači će biti ruske firme.

Mrkonjić kaže da je sa stranim kreditima koje daju Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Svetska banka uvek sve jasno, ali da one ne finansiraju projekte koji nisu od velikog značaja.

To su ubedljivo najbolji krediti, jer su tu najniže kamate, i to je najpovoljnije za našu zemlju. Zato smatram da treba da ih uzimamo ali za projekte koji su realni i koji taj novac vraćaju. Na primeru koridora 10 se to vidi. U toku narednih 10 godina pare će biti vraćene, jer će se devizni priliv od naplate putarine povećati sto posto. Ove banke daju kredite za rentabilne projekte, a ne za nešto što Evropi ne treba, navodi Mrkonjić.

Na pitanje šta dobijamo ako zapošljavamo strane firme, ministar infrastrukture odgovara kratko: – Ništa!  Samo ako zaposlimo pola naših i pola njihovih. Uzmimo ruski kredit. Ove banke ne ulaze u započete projekte jer imaju loše iskustvo. Sve je stvar procene u šta treba ući, u ruski kredit treba ući zato što za projekti koje oni daju za tih 800 miliona dolara imaju preko polovine opreme koju mi nemamo. Dakle, ne možemo ništa da izgubimo, a možemo da se s njima dogovaramo da idemo u kooperaciju i da oni ovde otvaraju firme, ističe Mrkonjić dodajući da ulazak u ovakav aranžman tada ima opravdanje.

 Azerbejdžanu posebno interesantne srpske luke


Mrkonjić kaže da su Turci hteli da grade autoput ali su odustali jer ne mogu da ispune obaveze, a nama za to treba novac. „Što se tiče puteva, ne verujem da će nešto od toga biti sa Azerbejdžanom, ali oni su finansijski jaki i žele naše luke –  Apatin, Novi Sad, Pančevo“,  kaže ministar infarstrukture.
Nedavno su stigle najave da bi ova država mogla da gradi koridor 11 kojim bi se Srbija povezala s južnim Jadranom.