Šefovi četiri države regiona u Beogradu

U Beograd su uoči Uneskovog regionalnog sastanka doputovali danas predsednici Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Albanije, Ivo Josipovih, Filip Vujanović, Đorđe Ivanov i Bamir Topi.


Josipović je u Srbiju stigao pre podne i boravio je u Sremu, gde je razgovarao sa predstavnicima hrvatske nacionalne manjine, predsednikom vlade Vojvodine Bojanom Pajtićem i drugim lokalnim zvaničnicima, a zatim se u popodnevnim satima sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Predsednici Crne Gore i Makedonije doputovali su odvojenim letovima na aerodrom Nikola Tesla negde oko 15.30 sati gde ih je dočekao počasni odred garde, dok je predsednik Albanije stigao redovnom linijom.

Predsednik Srbije je imao i odvojene susrete sa Vujanovićem i Ivanovom.

Crnogorski predsednik je posle razgovora s predsednikom Tadićem prošetao Knez Mihailovom, centralnom beogradskom ulicom, u društvu ambasadora te zemlje i članova delegacije.

Vujanović je Tanjugu rekao da se Beograd od maja 2009. godine, kada je poslednji put boravio u glavnom gradu Srbije u zvaničnoj poseti, u mnogome razvio.

Vujanović je dodao da mu je drago što je imao priliku da ponovo prošeta centralnom ulicom grada u kome se 1. septembra 1954. rodio i u kome je završio Pravni fakultet 1978. godine.

„Mogu samo da prenesem izvanredne utiske, raduje me Knez Mihailova koja je u svojoj punoj lepoti i raduje me razdraganost koja se oseća i koja predstavlja pravu promociju Knez Mihailove“, rekao je Vujanović.

Predsednici država regiona sutra će učestovati na Uneskovom regionalnom sastanku pod nazivom „Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi“.

Samit pod nazivom „Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi“ biće održan sutra u arheološkom nalazištu Viminacijum kod Kostolca.

Tadić i Josipović: Uzajamna podrška za priključenje EU


Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović ponovili su danas međusobnu podršku za priključenje Evropskoj uniji i naglasili da se otvorena pitanja neće rešavati kroz uslovljavanje tih integracija.

Kako je navedeo u saopštenju iz Pres službe predsednika posle razgovora Tadića i Josipovića, predsednici su istakli da su odnosi između Srbije i Hrvatske previše važni, i za naše dve države i narode, i za region, da bi neodmerene izjave njihov razvoj dovele u pitanje.

Tadić je dodao da je sa predsednikom Josipovićem učinio veliki napor da se odnosi dve države podignu na najviši nivo i da se tako mora i nastaviti.

Predsednici su, takođe, naglasili da će podstaći svoje vlade da ubrzano rešavaju sva otvorena pitanja – izbeglih, nestalih, granica, sukcesije i prava manjina.

Zajedno su istakli neophodnost održavanja međunarodne donatorske konferencije za izbeglice, kao i rešavanja imovinsko-pravnih problema izbeglih lica.

Predsednici su podvukli potrebu utvrđivanja sudbine nestalih kao prioritetnog humanitarnog pitanja, navedeno je u saopštenju.

Josipović je u Beograd došao posle posete Sremu gde je razgovarao sa predstavnicima lokalnih vlasti i udruženja Hrvata.

Posle obilaska sela Kukujevci i Šida on je rekao da je normalno da ima uspona i padova u odnosima Srbije i Hrvatske i da neprestano treba insistirati na poboljšanju međusobnih odnosa.  

Takođe je ocenio da je u ostvarenju kulturnih i politickih prava Hrvata u Vojvodini ostvaren vidan pomak. 

Izbeglicama omogućiti povratak


„Zločine iz prošlosti ne smemo zaboraviti. Zato postoje sudovi. Na nama koji vodimo politiku je da gradimo mostove prijateljstva“, rekao je Josipović.

On je dodao da su sva državna tela u Hrvatskoj posvećena miru i saradnji u regiji.

Josipović je poručio da svim izbeglicama, i u Srbiji i u Hrvatskoj, treba omogućiti da se vrate u svoje domove.

On je pozvao građane hrvatske nacionalnosti da se na predstojećem popisu stanovništva u Srbiji slobodno izjasne kao Hrvati.
„Očuvajte svoj nacionalni identitet, budite ponosni na svoje hrvatstvo i budite lojalni građani države Srbije“, rekao je.

Vidan napredak u položaju Hrvata u Srbiji

Predsednik Hrvatske ocenio je da je učinjen vidan pomak u ostvarivanju kulturnih i političkih prava Hrvata u Srbiji.

„Ima još dosta toga što treba učiniti, ali u poslednjih 10 godina vidan je napredak u položaju Hrvata u Srbiji“, rekao je Josipović novinarima na kraju posete Sremu.

On je dodao da je svestan da se u Srem nije vratio ni jedan Hrvat, koji je odatle proteran početkom ’90-ih godina, ali je rekao da je i inače slučaj u zemljama bivše Jugoslavije da se ljudi retko vraćaju nakon izbeglištva.

„Ono što je važno jeste da ljudi imaju mogućnost povratka, a njihova je slobodna volja da li će se i vratiti“, kazao je predsednik Hrvatske.

Prema Josipovićem rečima, vlade Srbije, Hrvatske i BiH moraju raditi upravo na stvaranju uslova za povratak, ostvarivanju prava na povratak imovine i odavanju pijeteta žrtvama zločina.