MMF prihvata minus od 153 mlrd. RSD
Vlada Srbije i misija MMF dogovorili su novi aranžman iz predostrožnosti kojim je predviđeno da deficit budžeta bude povećan sa 4,1 na 4,5 odsto BDP.
Taj aranžman će Srbiji omogućiti da u slučaju potrebe iskoristi pozajmicu od milijardu evra. Fond je korigovao rast srpske privrede sa tri na dva procenta do kraja godine. Dogovoreno je i da povećanje deficita bude ugrađeno u predstojeći rebalans budžeta.
To znači da će konsolidovani deficit biti 153 milijarde dinara umesto ranije planiranih 140 milijardi. Od toga će 132 milijarde biti novi manjak u republičkom budžetu koji je bio predviđen na 120 milijardi.
Takođe, prema dogovoru, javna potrošnja moraće da se smanji kako bi se dodatno uštedelo još 15 do 20 milijardi dinara.
Problem oko probijanja dogovorenog deficita nastao je zbog toga što u budžet stiže manje novca od poreza, pošto proizvodnja ne raste kako se očekivalo i upravo zato je MMF snizio procenu očekivanog rasta srpske privrede sa tri na dva odsto.
Kada su rashodi budžeta u pitanju konstatovano je da su se budžetski korisnici, uglavnom, držali odobrenog, ali da je visoka stopa inflacije u prvoj polovini godine donela i obavezu značajno većeg procenta uvećanja primanja penzionera i onih koji rade u javnom sektoru. Tačnije, rashodi po tom osnovu veći su gotovo za 15 milijardi dinara od onih koji su planirani budžetom za ovu godinu.
Inflacija je „pomrsila račune“ i kada je u pitanju otplata kamata, odnosno trošak po ovom osnovu za domaći dug veći je za 20 odsto. S druge strane, subvencije koje su isplaćene u prvoj polovini godine realno su niže u odnosu na isti periodu prethodne godine za skoro sedam odsto.
Na žalost privrede koja je već hronično nelikvidna, za sada nema saglasnosti da bi se rebalansom za ovu, ali ni budžetom za narednu godinu mogla obezbediti dodatna sredstva države kojim bi se plaćale kamate za njihove kratkoročne ili dugoročne pozajmice.
Tu funkciju će, kako se najavljuje, od naredne godine preuzeti Razvojna banka, a za koju nemački stručnjaci već nekoliko meseci pripremaju model koji bi sprečio da ova institucija bude, zapravo, kasa za političko nagrađivanje stranački bliskih kompanija.
Misija MMF-a je u Beogradu boravila od 18. avgusta, a sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije razgovarala je o reformama u javnim preduzećima, zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime, rebalansu budžeta za ovu godinu i okvirima budžeta u 2012. godini.
Kako su pregovori ulazili u završnicu, predstavnici vlade su u medijima iznosili različite procene o mogućnostima za postizanje novog dogovora, jer novi aranžman može biti dogovoren samo ako se Srbija bude striktno pridržavala dogovorene monetarne i fiskalne politike, koja je pretočena u Zakon o budžetskom sistemu.
Novi aranžman s MMF-om iz predostrožnosti za Srbiju u ovom momentu posebno je važan, zbog realne pretnje da bi novi talas svetske ekonomske krize mogao da se prelije na našu zemlju, jer bi bio pozitivan signal za strane poverioce i investitore.
