Sve više kuća odlazi na doboš
Banke sve češće tržištu nude imovinu zaplenjenu građanima koji ne mogu da otplaćuju rate kredita. Više od 200 stanova i poslovnih objekata trenutno je na dobošu, od kojih 180 samo zbog stambenih pozajmica. Bankari strahuju da bi nova kriza mogla da stvori još više problematičnih dužnika.
Bez stanova, kuća i poslovnog prostora, kao i automobila i mašina ne ostaju samo nosioci pozajmica, nego i žiranti, odnosno najbliža rodbina, prijatelji, kumovi, koji su pristali da budu garanti za dugove, ne razmišljajući da će njihovi najbliži da zapadnu u finansijske probleme.
Teorijski, banke imaju pravo da aktiviraju hipoteku nad nekretninom, ukoliko je kašnjenje u otplati kredita tri meseca, ali u praksi se iznalaze mnoga rešenja, kao što je reprogram, grejs-period… Tek kada se iscrpe sve mogućnosti posežu za hipotekom.
U prvih 90 dana, rate otplaćuje Nacionalna korporacija, ako je zajam osiguran, a zatim se pristupa prodaji. Neke banke na svojim sajtovima oglašavaju nekretnine, a postoji i portal „Doboš„ gde je u ponudi trenutno 215 stanova, kuća… Postoje i agencije kojima banke prepuštaju naplatu potraživanja.
Od oko 6.000 stambenih kredita aktivirali smo svega 12 hipoteka, kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke. To su ekstremne situacije gde se banka trudi da na sve druge načine reši situaciju ako je to moguće, a ako ne onda krećemo u proces prinudne naplate. Ukoliko se nastavi ovaj trend ekonomske krize koja je sve prisutnija, iako je bilo naznaka da će doći do poboljšanja, moguće je da u narednom periodu neki novi klijenti dođu u situaciju da gubitkom posla ne mogu da vraćaju svoje kredite.
Prema rečima Raška Tomaševića, direktora marketinga u Kredi agrikolu, nijednoj banci nije u interesu da aktivira hipoteku. Pre tog čina, ona na sve načine pokušava da iznađe rešenje za klijenta.
Mi nismo specijalizovani za taj posao, već da odobravamo kredite, kaže Tomašević. S druge strane, nama je u interesu da naplatimo zajam, kako smo ga i odobrili, a ne da trgujemo nekretninama. Zbog toga, klijentima nudimo razne varijante, kako bi se izvukli iz problema od grejs-perioda do reprograma. Za sada nemamo nijednu aktiviranu hipoteku.
“ŠVAJCARCI“
Da ne bi ostali bez svojih stanova, građani koji su zaduženi u švajcarskim francima su počeli da se udružuju i da pritiskaju nadležne da im pomognu. Zbog konstantnog jačanja franka, traže da država iznađe rešenje kako ne bi bankrotirali. U Srbiji ima oko 30.000 stambenih kredita koji su vezani za švajcarski franak i građani teškom mukom otplaćuju duplirane rate, u odnosu na period kada su uzeli ove zajmove.
