Most preko Save spaja obale 8. avgusta
Most preko Save, koji urbanističkim, saobraćajnim, ekološkim i estetskim kvalitetima predstavlja najnovija dostignuća u oblasti mostogradnje, spojiće u ponedeljak, 8. avgusta, čukaričku i novobeogradsku obalu.
Podizanju poslednjeg segmenta čeličnog elementa glavnog raspona mosta prisustvovaće, kako je najavljeno, predsednik Srbije Boris Tadić i gradonačelnik Beograda Dragan Ðilas.
Očekuje se da će tom svečanom činu prisustvovati i brojni predstavnici „sedme sile“, koji su „budno pratili“ sve priče o mostu, a dame su upozorene da „ne obuvaju visoke potpetice, koje bi mogle oštetiti hidroizolaciju na mostu“.
Gradonačelnik je najavio da će prvog vikenda, nakon zavničnog otvranja, most biti otvoren za građane koji žele da se prošetaju od čukaričke do novobeogradske strane, dok će prva vozila preći most 15. decembra, kada će biti završen i deo pristupnih saobraćajnica.
Most preko Save omogućiće građanima da sa jedne na drugu stranu reke pređu bez velikih saobraćajnih gužvi i da uštede oko 30 minuta, dok će intenzitet saobraćaja preko sadašnjih mostova i Bulevarom vojvode Mišića biti smanjen za 40 odsto.
Dosadašnje studije pokazale su i da će vožnjom preko novog mosta, umesto kroz centar grada, putnička vozila dnevno uštedeti 11 tona goriva i preći 100.000 kilometara manje.
Most kod Ade Ciganlije, kao sastavni deo unutrašnjeg magistarlnog prstena, imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za metro i dve pešačko-biciklističke staze.
Gradonačelnik Ðilas više puta je isticao da je taj most najvažniji projekat u Beogradu, mada je bilo i onih koji su tvrdili da cena izgradnje previsoka.
Potpuno drugačije mišljenje izneo je predsednik SANU akademik Nikola Hajdin, koji je u decembru 2008. godine, kada je izgradnja počela, poručio da su priče o skupom mostu bez ikakvog tehničkog osnova i da je to most 21. veka, koji će u konstruktivnom i vizuelnom smislu biti ponos Beograda.
Most dugačak 969 metara i širok 45 metara, sa pilonom visokim 200 metara, ne može da se izgraditi a da kvadratni metar ne bude oko 2.500 evra, rekao je tada Hajdin.
Sredstva za izgradnju mosta grad je uzeo iz kredita, od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, na grejs period od tri do pet godina i uz kamatu od dva odsto, dok je drugi deo novca obezbeđen iz domaćih izvora.
Prema Ðilsovim rečima, sam most, bez pristupnih saobraćajnica, košta oko 120 miliona evra.
Za razliku od domaće javnosti, svetski mediji se nisu bavili cenom mosta, već su ga predstavili kao graditeljsko čudo i jedan od najvećih mostova na svetu s jednim pilonom.
O novom beogradskom mostu snimljen je i dokumentarni film, koji je u julu premijerno prikazan na američkom kanalu Diskaveri u okviru nove sezone popularnog serijala „Vrhunsko graditeljstvo“.
Jednosatni dokumentarni film snimljen je u Beogradu u decembru 2010. godine, a na Diskaveriju su istakli da je taj most najveći projekat mostogradnje u Evropi i prvi mega projekat u Beogradu posle 1990-ih.
Otvaranje mosta se bliži, pa je na redu pitanje – kako će se most zvati.
Internet sajt „Blic“ pokrenuo je anketu, prema kojoj je najveći broj građana predložio da most ponese ime ubijenog premijera Zorana Ðinđića, patrijarha Pavla ili nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanović, tokom čijeg mandata je i pokrenuta priča o izgradnju tog mosta.
Veliki broj glasova dobili su i Nikola Tesla i Novak Ðoković, ali gradske vlasiti se još ne bave tim pitanjem.
Gradonačelnik je u neformalnim razgovorima u više navrata rekao da most treba i ubudućnosti da se zove jednostavno – most preko Save.
