Sve češće kod psihologa po pomoć

Svest i briga o mentalnom zdravlju se pozitivno menjaju kod građana u RS i u odnosu na prošle godine veći je broj onih koji traže psihološku pomoć kako bi rešili određeni problem, potvrdili su nadleženi u zdravstvenim ustanovama i psihološkim savetovalištima.


Kako je kazala Vera Kelava, psihoterapeut i psiholog Psihološkog savetovališta „Oks“ iz Banjaluke, odlazak psihologu više nije tabu tema.

Prema njenim rečima, najčešći problemi sa kojima građani dolaze su strahovi, depresivna osećanja, nemogućnost održavanja veza, anksioznost, aerofobije i ostalo.

Aleksandra Kukoljac, psiholog u organizaciji „Zdravo da ste“,  skoro svakodnevno se uverava da deca i odrasli imaju veliku potrebu za kvalitetnim povezivanjem, razgovorom i uspostavljanjem ljudskih veza.

Kako objašnjava, psiholog u ovim situacijama može pomoći  i biti deo takvog povezivanja, koje je od suštinske važnosti za socijalni i emocionalni razvoj.

„Mi, zapravo, pomažemo da bude formirana sigurna i podržavajuća sredina u kojoj će naši korisnici moći da razvijaju svoje potencijale, kroz međusobnu interakciju, bilo da se radi o plesnoj sekciji, nekoj edukativnoj radionici ili volonterskim akcijama“, kazala je Aleksandra Kukoljac.

Milica Drobac, psiholog Psihoedukativnog centra u Banjaluci, smatra da su mladi dosta neinformisani o tome kako savetovališta rade, te da informacije, uglavnom, dobijaju preko medija.  Međutim, navela je ona, to ih ne sprečava da se obraćaju za pomoć i ističe da se korisnici najčešće žale na anksioznost i depresiju.

U Centru za mentalno zdravlje Doma zdravlja u Srpcu su potvrdili da broj korisnika u Centru raste.

„Centri za mentalno zdravlje su otvoreni upravo iz razloga da bi delovali na očuvanje mentalnog zdravlja zajednice, a ne samo da bi pružili pomoć teškim psihijatrijskim slučajevima. Sve je veći broj onih koji traže savetodavnu pomoć, pri tome mislim i na mlade ljude čije tegobe još nisu razvile ozbiljan tok bolesti“,  kazala je Radmila Đukić-Nuždić, psiholog srbačkog Centra za mentalno zdravlje.

Prema njenim rečima, povećan je broj onih koji traže podršku, shvatajući da je mentalno zdravlje nerazdvojivo od fizičkog, te da je ono deo normalne brige o sebi.

„Bitno je da građani počinju shvatati da ne moraju biti duševno oboljeli da bi se obratili za pomoć“, kazala je ona i objasnila da je najveći procenat korisnika sa neurotskim oboljenjima u obliku depresije i  poremećaja straha. Đukić-Nuždićeva je još naglasila da je česta i PTSP simptomatologija, kao i razne bolesti zavisnosti, prvenstveno alkoholizam. 

Iz Centra za psihoterapiju „Carpe Diem“ objašnjavaju da je sve veći broj onih koji, pritisnuti strahovima i nezadovoljstvom, traže psihološku pomoć.

„Pored smanjenja smetnji sa kojim prvobitno dolaze, kako tretman odmiče, uviđaju da im rad na sebi poboljšava kvalitet života, omogućava bolje razumijevanje sebe, ljudi oko sebe kao i odnosa koje imaju“, kazala je Milijana Niškanović, psiholog i grupnoanalitički psihoterapeut ovog centra. Ona je objasnila da im se svakodnevno obraćaju ljudi za psihološku pomoć, a zavisno od tipa simptomatologije, bivaju uključeni u individualni ili grupni psihoterapijski tretman.

Cene tretmana u privatnim ustanovama zavise od vrste problematike kod pacijenta i kreću se od 20 do 100 KM.