Pavle Marjanović: Ove godine lansiramo desetak novih lekova
Naš najvažniji posao ove godine bio je da preusmerimo poslovanje sa nelikvidnih veledrogerija koje su bile naši poslovni partneri po 20 godina, ka drugim veletrgovinama sa kojima smo ranije manje sarađivali, ali koje normalno funkcionišu. Mi smo to uspeli, tako da nije bilo nestašice lekova kompanije Zdravlje Aktavis (Actavis).
Ovako je Pavle Marjanović, generalni direktor Predstavništva kompanije Aktavis za Srbiju i Crnu Goru, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o aktuelnim problemima u radu domaće farmaceutske industrije od kojih je najveći – veliki zastoj u naplati potraživanja, pre svega zbog neispunjavanja obaveza od strane veledrogerije Velefarm, prema proizvođačima lekova.
Stoga se leskovačka kompanija Zdravlje Aktavis odlučila za promenu distributera, a prema rečima direktora Marjanovića, sarađuju i sa velikim i malim firmama:
– Mi u našim ugovorima ne gledamo da li je firma velika ili mala, već kako radi. Važno nam je da li distribuira lek na profesionalan način i da li, kada novac dobije, odmah preusmeri proizvođaču – kaže Pavle Marjanović za Magazin Biznis.
* Koji su rokovi plaćanja tih vaših novih distributera?
– Republički Zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) sada plaća lekove na 120 do 150 dana, a mi u našim ugovorima dozvoljavamo upravo rokove do 150 dana. Tako da nema razloga za brigu. Onog momenta kada RZZO produži rokove na 180 dana i mi ćemo u našim ugovorima staviti isti rok. Problem je nastao kada smo mi u ugovor stavili 365 dana, kao prošle godine, RZZO plaćao za 110 dana a mi novac nismo dobijali?! Zbog toga se postavlja pitanje gde su pare. Dakle, RZZO nije odgovoran za krizu likvidnosti, niti država. Problem je nastao na nivou nekih nelikvidnih trgovina i postavilo se pitanje gde je nestao novac poreskih osiguranika. Ali, uprkos tome, nije došlo do problema sa distribucijom lekova. Naravno, Srbija je siromašna zemlja i svako suočavanje sa sličnom krizom je opasno.
* Kako komentarišete predlog Vlade Srbije, s kraja juna ove godine, da se lekovi direktno plaćaju proizvođačima a ne veletrgovcima?
– Videćemo. To je samo predlog. Vlada radi sve što može da bi lekova bilo na tržištu. Što se Aktavisovih lekova tiče, njih je bilo dovoljno i prošle godine, a biće ih i ove. Naša proizvodnja teče redovno, magacini su puni a distribuciju smo preusmerili sa veledrogerija koje neredovno plaćaju na one koje redovno i profesionalno ispunjavaju svoje obaveze.
* Kakva je naplata u susednim zemljama?
– Zavisi o kojoj zemlji je reč. Na primer, u Bugarskoj je bolja situacija, dok je u Rumuniji gora. U Hrvatskoj su duži rokovi plaćanja, u Grčkoj je naplata katastrofalna. Ali, za nas ovde je bitno ako država plati za 150 dana, onda i mi tada treba da dobijemo novac. Reč je o ciklusu proizvodnje: moramo da kupimo sirovine, da platimo radnike, da izmirimo sve obaveze prema državi. Zato i mi, takođe, moramo novac da dobijemo za 150 dana.
* Ima li novih lekova u proizvodnji kompanije Zdravlje Aktavis?
– Mi ove godine lansiramo desetak novih lekova. U septembru plasiramo jedan novi lek za hipertoničare i to lek modernije generacije. Naša vizija je da lansiramo najnovije generičke lekove. Mi smatramo da su pojedine terapije u Srbiji zastarele i nastojimo da idemo sa istom cenom za lek novije generacije. Tu su sigurno svi na dobitku: i državni fond i pacijenti.
* Kako ocenjujete poslovanje vaše kompanije u prošloj godini?
– Bilo je u skladu sa situacijom u Srbiji i u privredi. Nismo zabeležili baš neki veliki rast, dok smo na nivou profita imali probleme zbog nenaplaćenih potraživanja. To su glavni problemi. Ali, na tržištu situacija ide ka sređivanju i razrešenju: da sve bude transparentno, da se znaju novčani tokovi, da se zna uloga RZZO, veledrogerija, apoteka i nas proizvođača. Aktavis učestvuje sa 6,2 odsto na srpskom tržištu. To je neznatno više u odnosu na prethodnu godinu.
* A kakvo je poslovanje Aktavisa u Crnoj Gori?
– Crna Gora je za nas vrlo interesantno tržište, na kojem smo prisutni već decenijama. To je tržište koje funkcioniše u dva segmenta: jedan je godišnji nacionalni tender na kojem učestvujemo a drugi je slobodno tržište. Prisutni smo preko četiri veledrogerije, dobra je distribucija i manja je kriza likvidnosti nego u Srbiji.
* Kakva je strategija poslovanja kompanije Zdravlje Aktavis u Srbiji?
– Naš cilj je da ponudimo tržištu što veći broj lekova novije generacije, po ceni starih lekova. Važno je da pacijenti dobiju lekove najnovije generacije po istoj ceni.
* Kako to tržište prihvata s obzirom na konzervativan odnos, pre svega pacijenta, prema leku na čije je ime navikao?
– I do sada je bilo mnogo polemike oko pozicije stručnog saradnika u farmaceutskoj industriji, ali je njegova dužnost da kroz edukaciju promoviše najnovije lekove. Na primer, ako jedna klasa lekova u Hrvatskoj zauzima 80 odsto tržišta, ili u Mađarskoj 75 odsto tržišta, a u Srbiji samo 15 odsto, onda se postavlja pitanje da li mi imamo zastarelu klasu lekova. Naravno, ako se ide sa skupim lekovima, onda to državni fond ne može da izdrži. Zato je naša strategija da idemo sa istom cenom, i da lečimo pacijente novim lekom, a da ne bude skuplje od onoga koliko se za taj lek izdvajalo, na primer, sedamdesetih godina.
* Kad je reč o matičnoj kompaniji Actavis, kako se ekonomska kriza na Islandu odrazila na ukupno poslovanje?
– Naša centrala je sa Islanda prebačena u Švajcarsku pre pola godine. Kompanija Actavis, globalno posmatrano, u prvom kvartalu pokazuje dobre rezultate. Izvesnih problema je bilo pre dve, tri godine kada je islandska kriza bila na vrhuncu. Ali, to se ni u jednom momentu nije odrazilo na poslovanje kompanije Zdravlje Aktavis u Leskovcu. Mi smo jedno od važnijih tržišta za globalnu kompaniju Actavis, koja ima desetak fabrika u svetu. Naša želja je da Actavisovu paletu proizvoda čine prvoklasni generički farmaceutski proizvodi u skladu sa najsavremenijim terapijskim smernicama i da, pritom, vodimo računa da cene naših lekova budu što pristupačnije za sve kojima su neophodni – kaže Marjanović.
* Kakva je budućnost farmaceutske industrije u Srbiji?
– Globalno, farmaceutska industrija prolazi kroz veliku promenu. Prvo, državni fondovi imaju sve manje para: nemački fond ima manje para, hrvatski, slovenački, mađarski… Dakle, manje je punjenje budžeta. Drugo, ima sve više novih lekova koji, kada uđu na listu, „pojedu“ veliki deo fonda. Takođe, populacija je sve starija, što je veoma dobro za farmaceutsku industriju ali pitanje je da li to fondovi mogu da izdrže. Cene lekova će ići niže, ali će volumeni da rastu. Jer, ako imate lek za snižavanje holesterola, koji je odličan u prevenciji i srčanih oboljenja i moždanih udara, onda veći broj pacijenata treba da dobije taj lek. I, ako pogledate kolika je upotreba tog leka u zapadnoj Evropi, u istočnoj Evropi i u Srbiji, videćete da se mi nalazimo na dnu. Zašto? Pa, zato što mi imamo limitirane mogućnosti sa RZZO i mora se biti fleksibilniji sa cenom da bi što veći broj pacijenata mogao da dođe do leka. Moramo da u pregovorima dođemo do situacije koja će biti dobra i za proizvođače i za državni fond, a time i za pacijente.
* Pa, kako se vi u tome svemu snalazite? Kakva je poruka?
– Mi radimo dalje. Naših lekova ima i biće ih. Nema razloga za kućne apoteke, ni za kućne zalihe. Čak i kada imamo problema sa finansiranjem naših lekova, potrošači i pacijenti to neće osetiti – istakao je Pavle Marjanović u razgovoru za Magazin Biznis.
R. Nikolić
