Zanemareno zdravlje radnika

O zdravlju radnika u Srbiji ne brine se dovoljno, upozoravaju stručnjaci. Radnici često ne prolaze neophodne preglede pre i tokom zapošljavanja. U Ministarstvu zdravlja kažu da će Institut za medicinu rada uskoro dobijati više novca iz državne kase.

Stanje medicine rada zabrinjavajuće, upozoravaju stručnjaci. Od 2007. godine, taj sektor delimično finansira Republički zavod za zdravstvenu zaštitu, a deo novca lekari dobijaju naplatom pregleda. U Ministarstvu zdravlja kažu da će Institut za medicinu rada uskoro dobijati više novca iz državne kase.

Radnički doktori masovno napuštaju struku i prelaze u sektor opšte prakse, jer im je tako zagarantovana plata. U poslednjih nekoliko godina 700 lekara napustilo je radno mesto, a ostalo ih je samo 170.

„Ako je 700 ljudi napustilo struku i ne bavi se preventivom i praćenjem zdravstvenog stanja pacijenta, radnika koji rade u toj privredi, desiće se masovni gubitak radne sposobnosti i zapuštenost zdravstvenog stanja pacijenata“, rekao je prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu.

Milisav Jeftić je u Institut za medicinu rada došao na pregled i procenu radne sposobnosti.

„Radnici imaju mnogo problema da bi izdejstvovali da ih poslodavac uputi da se bar periodično pregledaju. To je nekada za nas bilo obavezno, godišnji, periodični, pregled radnika i to je bilo plaćeno“, rekao je pacijent Milisav Jeftić.

Redovni pregledi retkost


O zdravlju radnika u Srbiji ne brine se dovoljno, upozoravaju stručnjaci. O tome svedoči podatak da na odeljenju u Institutu za medicinu rada leže tri pacijenta koja su na radu pala sa visine i zadobila teže povrede.

Pre zapošljavanja, ti radnici nisu bili na lekarskom pregledu i proceni da li mogu da rade u uslovima rizika, što je po zakonu obavezno.

„Zavisno od procene rizika i njegovog intenziteta određuje se dinamika periodičnih pregleda“, rekla je doktorka Branka Šuštran, specijalista medicine rada.

„Oni mogu biti na šest meseci, na godinu dana, na dve godine, mogu biti i na pet godina, zavisno od procene, ali da bi se uradila ta procena moraju da budu urađeni akti o proceni rizika“, istakla je Šuštran.

U vreme postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, medicina rada bila je jedna od najrazvijenijih u Evropi.

Finska je po tom jugoslovenskom modelu unapredila i razvila medicinu rada koja je danas među najbojima u svetu. Interesantno je da upravo finski lekari dolaze u Srbiju da pomognu i unaprede srpsku medicinu rada.