Radne knjižice izgubilo više od pola miliona radnika

Uprkos tvrdnji premijera Mirka Cvetkovića da zaposlenost raste, samo od oktobra prošle do aprila ove godine bez posla je ostalo 100.000 ljudi.
 
U proseku, to znači da je u tom šestomesečnom periodu dnevno bez posla ostajalo više od 800 ljudi.

To pokazuju podaci iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima stopa zaposlenosti u aprilu 2011. godine iznosi 36,2 odsto i u odnosu na oktobar prošle godine pala je za 1,5 procentnih poena. Situacija nije ništa bolja i kada je o nezaposlenosti reč, jer prema podacima zvanične statistike i stopa nezaposlenosti raste, pa je sa oktobarskih 19,2 skočila na 22,2 odsto.

„Kriza je pogodila tržište rada. Dramatično je što pada stopa zaposlenosti“, kaže Vladimir Ilić, bivši direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

On navodi da je „u razvijenim zemljama ta stopa između 55 i 60 odsto, dok je u Srbiji, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, upola manja. A to što na tržištu rada ima novih 2.000 radnih mesta, koje je evidentirala Nacionalna služba za zapošljavanje, ne znači ništa, jer na birou, ljudi cirkulišu kao u super marketu – jedan uđe, drugi izađe“.  Ilić upozorava da situacija na tržištu radne snage može da se pogorša kad na dnevni red dođe restrukturiranje javnih preduzeća koje sa sobom nosi otkaze. On dodaje da je najveći problem to što mnogi ljudi u državnim firmama zapravo nemaju posao, već samo radno mesto.

„U trenutku kada dođe do privatizacije, realno se može očekivati da će oni ostati bez posla i da neće moći da nađu novo zaposlenje, osim ako ne zaživi mali i srednji biznis koji će apsorbovati toliki broj nezaposlenih”, kaže on.

Da je stanje dramatično smatra i Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, ilustrujući to brojkama. Tako je, pozivajući se na Anketu o radnoj snazi, izračunao da je od početka krize, 2007. godine, 375.000 zaposlenih dobilo otkaz. Kad se to uporedi sa 2008. godinom, situacija je još dramatičnija, jer je radne knjižice izgubilo više od pola miliona radnika. Tačnije, 540.000.

Upitan da prokomentariše koji je izvor relevantniji – Anketa o radnoj snazi ili podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, Gligorov odgovara da se „anketa sprovodi da bi se dobila realnija slika. Neki rade na crno, pa ih NSZ ne registruje, a neki ne rade, i ne prijavljuju se na biro iako traže posao. Anketa omogućava i preciznija poređenja, jer spiskovi zaposlenih i nezaposlenih zavise od promena zakona i propisa, pa je potrebno analizirati sve te promene“.

„Najvažniji nedostatak ankete je što se obavlja samo polugodišnje (u drugim zemljama se sprovodi kvartalno). Usled toga, tekuće promene na tržištu rada je potrebno pratiti na osnovu podataka iz različitih izvora – ne samo onih NSZ. No, najrealniju sliku stanja na tržištu rada daje anketa, što ne znači da sve druge informacije nemaju određenu vrednost“, objašnjava Gligorov razliku.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, ističe da nijedan statistički podatak nije savršen, ali da u ovom slučaju prednost daje anketi koja pokazuje da zaposlenost pada.

Bez obzira na to što je broj nezaposlenih dostigao 600.000, privrednici vrlo često negoduju kako je na tržištu rada teško pronaći odgovarajući kadar. Čak i da se preko noći otvori 600.000 novih radnih mesta, teško da bi bila popunjena, jer obrazovanje i zanimanja onih koji traže posao nisu prilagođeni potrebama privrede.