Prinos malina prepolovljen
Berba malina je u jeku, ali proizvođačima su osim neizvesne otkupne cene ove godine, probleme zadale i vremenske nepogode. U ivanjičkom kraju poslednje nevreme nanelo je štetu na 1.800 hektara useva u selima Lisa, Luke i Radaljevo.
Vremenske nepogode jedan su od glavnih problema proizvođača malina. Poslednje nevreme u ivanjičkom kraju nanelo je štetu na 1.800 hektara useva.
Ovogodišnji prinosi prema oceni ivanjičkog udruženja „Vilamet“, biće upola manji nego prošle godine, jer je u nekoliko navrata nevreme uništilo zasade.
Procenjuje se da je u opštini Ivanjica pod malinom više od hiljadu i dvesta hektara.
Prošle godine inače, ubrano je između 12 i 13 hiljada tona tog voća, a ovogodišnja berba počela je prošle nedelje.
Predsednik skupštine udruženja ‘’Vilamet“ u Ivanjici Milozar Ćurčić u naselju Sveštica pod malinom ima dva ipo hektara. Ove godine grad mu je uništio oko 30 odsto zasada, pa, kako kaže, očekuje znatno lošiji kvalitet.
Đurčić kaže da će mu i prinos u malinjaku biti manji nego prošle godine kada je ubrano oko 15 tona. Angažovao je, kaže, manje berača, jer se brine kako će ih platiti, a ponuđena otkupna cena jedva se uklapa u njegove troškove.
„Moram radnike platiti kada završe berbu. Jedne godine mi se desilo da su završili berbu, a ja dinara nisam naplatio za malinu. Morao sam da pozajmim pare, da dignem kredit da bi platio radnike da idu na vreme kući“, kaže Ćurčić.
Berač malina Savić Božidar kaže da preko dana radi, a uveče razmišlja da li će ga gazda plati.
Ćurčići gaje malinu već trideset godina. Prošle godine po prinosima bili su drugi u Srbiji, pa su i proširivali proizvodnju.
Ni Uredba o subvencionisanju troškova skladištenja maline, im ne ide u prilog, jer kako ističu, do prvog javnog skladišta koje je udaljeno više od 30 kilometara nemaju računa da prevoze voće.
I pored konkurencije i velike ponude, naša malina je visoko cenjena u Evropi. Ovih dana Ivanjica je bila domaćin grupi proizvođača, prerađivača ali i kupaca iz 33 zemlje sveta. Na stručnom skupu čuli suse pozitivni komentari.
Predstavnici Poljske na primer, koja je uz nas najveći proizvođač u Evropi, priznaju da Srbija ima veoma dobar kvalitet maline. Pohvaljene su sorte kao i korišćenje agrotehnike.
„Mislim da ste u Srbiji u prednosti nad Poljskom, jer berba kreće dve do tri nedelje ranije, pa se zbog toga naše proizvodnje mogu podržati“, kaže Stanvslav Pluta iz Poljske.
Čileanski malinari imaju najveću proizvodnju ovog voća u svetu. Tamo se maline beru dva puta godišnje, a kvalitet srpske maline izazvao je divljenje gošće iz južne Amerike.
„Impresionirana sam kvaliteom i sortama koje sam videla. Odlično su odgojene. Postoji razlika u sistemu gajenja, ali je na kraju proizvod isti“, kaže Pilar Banados iz Čilea.
Ovakva okupljanja pomažu proizvođačima da razmene iskustva u proizvodnji voća koje je veoma traženo na svetskom tržištu.
