„Transoušn“ prebacuje odgovonost na Britiš petroleum
Kompanija „Transoušn“, vlasnik naftne platforme u Meksičkom zalivu čija eksplozija je u aprilu prošle godine pokrenula najveću ekološku katastrofu u istoriji SAD, u danas objavljenom izveštaju odgovornost za tu nesreću uglavnom svaljuje na Britiš petroleum (BP). Transoušn, čije sedište je u Švajcarskoj, tvrdi da ima dokaze koji pokazuju propuste BP-a u proceni i kontroli rizika.
Što se tiče jednog od ključnih detalja – kvara na uređaju koji sprečava izbijanje nafte iz bušotine na dnu mora – ta kompanija ne želi da preuzme nikavu odgovornost.
U izveštaju urađenom nakon interne istrage, navodi se da je eksplozija na platformi Dipvoter horajzon i isticanje nafte koje je usledilo, bilo posledica sleda okolnosti, koje se tiču dizajna bušotine, konstrukcije i odluke o izboru procedure zatvaranja otvora bušotine, koja se pokazala neuspešnom.
Nekoliko odluka BP-a, vlasnika podvodnog nalazišta Makondo, koje se tiču te procedure, donete su u svega dve nedelje pre incidenta.
Iako se u izveštaju ne kaže da Transoušn ne snosi nikakvu odgovornost, zaključak nije daleko od toga.
U jednom od nekoliko delova izveštaja, u kojima se pominje da radnici Transoušna nisu nešto uradili kako treba, navodi se da niko od ljudi koji su nadgledali bušotinu, uključujući i radnike te kompanije, nije primetio da je nafta počela da nekontrolisano ističe.
Ipak, se konstatuje da je ekipa Transoušna, kada je shvatila šta se događa, preduzela sve predviđene radnje, ali da je tada eksploziju već bilo nemoguće sprečiti.
Ranija interna istraga BP-a navodi niz kvarova i grešaka nekoliko kompanija koje su bile uključene u eksploataciju nafte iz bušotine Makondo, na dnu Meksičkog zaliva, ispred obala Luizijane.
Istraga američke vlade je, takođe, krivicu prebacila na više kompanija.
Pored BP-a i Transoušna, pominjane su kompanije Kameron, koja je proizvela uređaj za sprečavanje sirove nafte da izbije u more, i Halibarton, za čiji se cement, korišćen u zatvaranju bušotine, pokazalo da je lošeg kvaliteta.
Svi nalazi raznih učesnika tog posla će narednih meseci, možda i godina, biti predmet raznih sudskih procesa, pošto su se kompanije u zakonskom roku međusobno tužile, da bi izbegle plaćanje odštete.
BP je iznajmio platformu u čijoj eksploziji je pogiinulo 11 radnika. Nakon toga iz bušotine koja je na kilometar i po dubine, isteklo je oko 200 miliona galona nafte.
BP je već potrošio ili namenio da potroši desetine milijardi dolara za čišćenje i plaćanje za štetu nanetu turističkoj privredi i ribolovu, kao i za naknadu štete žrtvama eksplozije.
