Šta sve treba da znate ako idete na letovanje automobilom

Svi koji žele da u inostranstvo putuju automobilom, za neophodna dokumenta treba da pripreme oko 5.500 dinara, jer su zeleni karton, ponekad međunarodna vozačka dozvola, a u nekim slučajevima i ovlašćenje za upravljanje vozilom, potrebni za ulazak u većinu zemalja Evropske unije i regiona.

„Za sve zemlje je, osim za Crnu Goru sa kojom Srbija ima dogovor o međusobnom priznavanju polisa obaveznog osiguranja, potreban zeleni karton, koji se dobija tamo gde je vozilo osigurano prilikom registracije“, rekla je Tanjugu portparol Auto moto saveza Srbije (AMSS) Zorica Bilibajkić.

Zeleni karton je isto što i polisa obaveznog osiguranja na teritoriji Srbije, a da bi se dobio potrebno je da se, sa vozačkom dozvolom i polisom obaveznog osiguranja, ode u osiguravajuću kuću u kojoj je vozilo osigurano.

Važi do isteka polise i košta 2.000 dinara. Za putovanje u Makedoniju, Grčku, Tursku, Rumuniju, Italiju, potrebna je i međunarodna vozačka dozvola čija je cena, takođe 2.000 dinara i koja se dobija za desetak minuta. Međutim, treba dodatno proveriti sa AMS savezom zemlje u koju idete jer ponekad dozvoljavaju ulaz u zemlju i sa nacionalnom vozačkom dozvolom. Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne „traže“ od srpskih turista da imaju taj dokument.

„Sledeći dokument koji nekome može biti potreban je ovlašćenje za upravljanje vozilom u inostranstvu, ukoliko automobil vozi lice koje nije vlasnik, a sam vlasnik nije u vozilu“, dodala je Bilibajkić i naglasila da i taj dokument, čija je cena 1.500 dinara, takodje izdaje AMSS.

Ona je objasnila i da je potrebno, ukoliko je vozilo kupljeno na lizing, u Automoto klub doneti ugovor sa lizing kućom, ako on predviđa mogućnost da korisnik automobila koristi vozilo u inostranstvu.Ako to nije slučaj, potrebno je od doneti potvrdu od lizing kuće, kojom ona korisniku vozila dozvoljava da ga koristi u van zemlje.

Propisi vezani za obaveznu dodatnu opremu u automobilima isti su u Srbiji i ostalim zemljama u regionu i Evropi. Vozači u svom vozilu treba da imaju rezervni točak, svetloodbojni prsluk, rezervne sijalice i osigurače, trougao, prvu pomoć…

„Sve što je ovde obavezno – obavezno je i u zemljama u okruženju. Izuzetak je protivpožarni aparat koji je potreban onima koji idu u Grčku, Rumuniju i Bugarsku, a za one koji idu u Makedoniju ta obeveza postoji samo za vozila koja za pogon koriste tečni naftni gas“, objasnila je Bilibajkić.

Kazne za nepoštovanje saobraćajnih pravila, a posebno za vožnju u alkoholisanom stanju i prekoračenje brzine, su prilično visoke, a prema njenim rečima, u zavisnosti od težine prekršaja i ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, kreću se od 20 pa do nekoliko stotina, pa čak i hiljada eura.

Tako je na primer, u Hrvatskoj kazna za prekoračenje brzine do deset km/h u naseljenom mestu 300 kuna (jedan evro je oko 7,5 kuna), od deset do 20 km/h 500 kuna, od 20 do 30 km/h hiljadu kuna. Sa druge strane, kazna za prisustvo do 0,5 promila alkohola u krvi je 700 kuna, od 0,5 do jednog promila je od 1.000 do 2.000 kuna, dok se kazna za više od 1,5 promila alkohola u krvi kreće od pet do 15.000 kuna. U Hrvatskoj se naplaćuje i nevezivanje pojasa – 500 kuna, a prolazak kroz crveno svetlo 2.000 do 5.000 kuna.

U Grčkoj prekoračenje brzine do 20 km/h košta 32,5 evra, dok je prekoračenje brzine preko 40 km/h 155,50 evra. Za nevezivanje pojaseva Grci „uzimaju“ 83 evra, a za prolazak kroz crveno svetlo 167 evra. Vožnja u alkoholisanom stanju u Grčkoj se kažnjava sa 78 evra, ukoliko vožač u krvi ima izmedju 0,5 i 0,8 promila alkohola, 156 evra ako je procenat alokohola izmedju 0,8 i 1,1 promila i čak 625 evra ako je taj procenat preko 1,1 promila.

Posetioci Crne Gore, ukoliko budu „uhvaćeni“ u saobraćajnim prekršajima platiće 20 evra za razgovor mobilnim telefonom u toku vožnje, 20 evra za nedozvoljeno parkiranje, 30 evra za prekoračenje brzine do 30 km/h u naseljenom mestu i 30 evra za prekoračenje brzine od 30 do 50 km/h van naseljenog mesta.Na ulazu u Crnu Goru plaća se i ekološka taksa koja iznosi deset evra za automobile za do osam putnika.

Prema hrvatskom zakonu deca mlađa od 12 godina ne smeju sedeti na prednjem sedištu, deca do pet godina moraju da sede u posebnom sedištu koje odgovara njihovoj visini na zadnjem sedištu vozila, dok deca od pet do 12 godina moraju da na zadnjem sedištu koriste pojas sa tri tačke vezivanja sa specijalnom podloškom, ako je neophodna zbog njihove visine.

U Grčkoj je zabranjeno je da se deca starija od tri godine i niža od 1,5 metara voze na prednjem sedištu vozila, dok deca do tri godine moraju da koriste dečija sedišta primerena njihovoj težini. Takođe, vožnja dece na prednjem sedištu u specijalnim dečijim sedištima okrenutim suprotno pravcu kretanja vozila dozvoljena je samo kada je deaktiviran vazdušni jastuk.

Crnogorska saobraćajna pravila kažu da je deci do 12 godina zabranjeno da se voze na prednjem sedištu, a ista je situacija i u Makedoniji.  
Pre polaska na put, vozači treba da znaju i da u Bosni, Crnoj Gori i Nemačkoj nema putarina, dok u Hrvatskoj funkcionišu na isti način kao u Srbiji. U ostalim zemljama se uglavnom, na graničnim prelazima, kupuju vinjete, čija cena zavisi od toga za koliko dana važe.

Najzad, vozači treba da znaju da je vožnja sa svetlima u toku dana obavezna u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, dok se u Češkoj i Francuskoj preporučuje, a u Italiji i Mađarskoj se svetla pale kada se vozi van naseljenog mesta.