„Kuće od slame“ – stanogradnja budućnosti
U Srbiji se već deceniju govori o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Nadležni ponavljaju da pravi bum u tim oblastima samo što nije počeo, a u praksi se uglavnom sve svodi na entuzijazam pojedinaca
Naizgled obična stambena zgrada, međutim,porodična kuća novosadskog penzionera Miliovoja Pejina izgrađena je od ekoloških i energetski efikasnih materijala, jedino su temelj i stubovi od armiranog betona, jer tako mora po propisima.
“Osnovni materijali koji ulaze u ovu kuću su trska, slama, negašeni kreč i blato. Nema cementa i gvožđa. Ustvari, ima ih u temelju, ali sam ja bio prinuđen da to prihvatim”, objašnjava novosadski penzioner i vlasnik kuće Milivoj Pejin.
Najveća prednost kuće su zidovi koji su ispunjeni energetski efikasnim blokovima od presovane slame, a primera radi, u izgradnji je utrošeno 500 takvih blokova koji vrede svega 50 dinara po komadu.
“Svi zidovi sa unutrašnje strane su isprskani živim krečom, a on je i mašinski ubačen u bale slame. Kreč je ušao 6 cemntimetra u balu i sada ga ne možete razbiti ni čekiće jer je tvrd kao kamen. Ne možete ni ekser da zakucate,” objašnjava Pejin.
Inače stručnjaci poručuju da je naučno dokazano da blokovi od slame, mešani sa krečom i blatom, ne privlače glodare i insekte, i ne mogu da se zapale.
Vojvođanska polja obiluju dobrim izolatorima poput slame i žute ilovače, naši preci su ih decenijama koristili za gradnju, a mi smo se ipak okrenuli manje efikasnim savremenim materijalima.
“Mislim da dolazi do neke nove revizije, kada počinjemo ponovo da koristimo te klasične materijale koji imaju ne samo ekološku prednost nego i zdravstvenu”, poručuje prof. dr Slobodan Krnjetin sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
U našoj zemlji, osim predrasuda ljudi, postoji i nedostatak znanja projektanata i izvođača radova o gradnji kuća od slame i sličnih materijala, a nedostaje i standardizacija takve vrste gradnje, kakva na primer postoji u Francuskoj ili Novom Zelandu.
