Raste proizvodnja egzotičnog bilja
Egzotično bilje se u Srbiji gaji na oko 2.500 hektara. Proizvodnja lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja zahteva ručni rad bez upotrebe pesticida. Potražnja je sve veća, pa tako i mogućnost zarade.
Lekovito, začinsko i aromatično bilje nekada se kupovalo u Indiji. Najegzotičnije začine danas možemo kupiti na našim pijacama i prodavnicama. To bilje se u Srbiji gaji na oko dve i po hiljade hektara, a prostora za povećanje proizvodnje ima, jer je potražnja kod nas i svetu sve veća. Uzgajanje najegzotičnijih začina može biti isplativo.
Mirko Oluški je pre 20 godina sa ocem na desetak hektara započeo proizvodnju lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Bilje gaje na više od 1.000 hektara zemlje, od kojih dobijaju 2.000 tona suve robe.
„Najveći deo proizvodnje preradi i doradi, izvozi se za Nemačku, dok se deo sirovina koristi za prizvodnju čajeva, gotovih proizvoda, filter čajeva“, rekao je Oluški.
„Imamo konstantni rast proizvodnje i izvoza sirovina, ali sve više izvozimo i gotove proizvode“, istakao je Oluški.
I za ovu robu najvažnije je obezbediti tržište. Stateško partnerstvo sa Nemačkom kompanijom „Martin bauer“ garancija je prodaje sirovina.
Čajevi se prodaju u zemljama bivše Jugoslavije, Slovačkoj, Mađarskoj, Češkoj kao i u Americi i Kanadi. Za pristojnu zaradu od mente, melise ili morača, dovoljna je i prosečno rodna godina.
„Po jednom hektaru može da ostane, ako je sve u redu i sve uradite, najmanje 500, a i čitavih 1.000 evra“, kaže Oluški.
Zarada od tamijana dostiže i do 3.000 evra po hektaru, mada ulaganja nisu mala.
Zoltan Levi, poljoprivrednik iz Sente, kaže da je za podizanje rasada, rasađivanje, oranje, đubrivo, potrebno uložiti i preko 1.000 evra po hektaru.
Od druge do četvrte godine, preporučljivo je uzgajati bilje na istoj parceli i tada su ulaganja manja. Bez sistema za navodnjavanje, na dobar prinos, ne treba računati.
„Ako čovek kupuje nov sistem sa navodnjavanje, onda to bi koštalo deset do 20.000, ali mi siromašni seljaci kupujemo sve staro, sa otpada polovno, pa to posle popravljamo i time radimo. Sistem košta od od dve do pet hiljada evra, zavisi koji je tip i u kakvom je stanju“, kaže Levai.
Da bi četvoročlana porodica od ovog posla mogla lepo da živi potrebno je da ima od 15 do 20 hektara pod biljem.
Proizvodnja zahteva ručni rad i nema upotrebe pesticida. Sve što se proizvede moguće je izvesti, tako da osim što pomaže zdravlju, bilje bi mnogima moglo da oporavi i novčanik.
