Šoškić: Mera NBS o stambenim kreditima – ispravna

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas u Beogradu da je mera centralne banke o podizanju stope učešća za stambene kredite sa 10 na 20 odsto – ispravna i u skladu sa nastojanjima NBS da bude održana stabilnost finansijskog sektora.

Guverner Šoškić je na konferenciji za novinare NBS rekao da će se u toku dana sastati sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i elaborirati mu zbog čega je takva odluka doneta.

„Mi ćemo predstavnike vlade dodatno informisati o razlozima uvođenja ove odluke i razgovori o tome će biti kod premijera tokom dana“, rekao je guverner.

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić je povodom odluke NBS, istakao da treba da se uvaže i argumenti privrednika koji rade u oblasti građevinske industrije, privredne grane koja je veoma pogođena ekonomskom krizom.

„Očekujem da ćemo uporediti podatke. Imamo neke procene na koji način bi te mere mogle da utiču na građevinsku industriju“, rekao je ministar Dulić protekle nedelje.

Guverner Šoškić je istakao da odluka NBS o podizanju stope učešća za stambene kredite sa 10 na 20 odsto nije preuranjena i ne unosi nikakvu bitnu novinu u postojeći režim kreditiranja.

Prema mišljenju guvernera, „ta mera je sasvim razumna i za korisnike kredita i za banke koje odobravaju te kredite.“

„Veoma je važno da odobreni kredit nije u istoj vrednosti kao i založena nepokretnost, to je jedan klasično dobro razrađeni, rasprostranjeni princip koji važi svuda u svetu i nema razloga da ne važi kod nas“, naglasio je Šoškić.

Prema guverneru, limit od 80 odsto (da je moguće odobriti kredit do 80 odsto vrednosti nekretnine) „veoma je razuman i liberalan u poređenju sa drugim zemljama.“

Vrh inflacije za nama


Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas u Beogradu da je inflacija u Srbiji u maju bila u padu i da je „za nama vrh inflacije“.

Guverner Šoškić je na konferenciji za novinare u NBS, rekao da je ukupna inflacija u maju iznosila 0,4 odsto, a da je međugodišnja inflacija sa 14,7, u aprilu pala na 13,4 odsto u prošlom mesecu.

To je u skladu da projekcijom NBS da će inflacija narednih meseci, posebno tokom leta ići na dole, ukazao je guverner.

Šoškić je rekao da su se u proteklih mesec dana cene stabilizovale i da je to posledica iscrpljivanja troškovnih pritisaka na proizvođače hrane, kao i stabilizacije cena neprehrambenih proizvoda i usluga u uslovima jačanja dinara.

Guverner je napomenuo da su regulisane cene pod ingerencijom države zaključno sa prošlim mesecom „popunile dozvoljeni limit za celu 2011. godinu koji je sedam plus minus dva odsto i da se sada nalazimo na oko predviđenih devet odsto“.

„Dalja korekcija regulisanih cena bila bi van dogovorenih okvira između NBS i Vlade Srbije“, primetio je Šoškić i dodao kako se očekuje da će inflaciona očekivanja biti korigovana naniže „i da gravitiraju ka inflacionom cilju za godinu dana od danas.“

Guverner je izneo da je, među ostalim makroeknomskim parametrima, industrijska proizvodnja imala nestabilan karakter i da je u aprilu zabeležen pad prerađivačke industrije što je posledica remonta u velikm privrednim sistemima.

Šokkić je istakao i da promet na malo beleži mali i skroman oporavak što je i ocekivano, a da se očekuje rast ukupnog domaćeg proiyvoda (BDP) od tri odsto u 2011.

Generator rasta BDP treba da budu investicije, ukazao je guverner.

Šoškić je istakao da je kod robne razmene, još prisutan jaz između uvoza i izvoza, da je uvoz veći od izvoza roba i usluga, ali da bi trebalo da u narednim godinama taj odnos bude prevaziđen.

„Do sada odobreni krediti imaju racio 65 odsto, restriktivniji su od ovoga limita koji smo mi postavili i zato verujemo da ovakva vrsta ograničenja neće sputati kreditiranje građana koji žele da kupe stan“, naveo je Šoškić.

On je dodao da limit od 80 odsto ne mora da znači učešće od 20 procenata, ali da će u praksi biti najčešće toliko, „iako ne i u svakom slučaju.“

Kako je ukazao guverner, „moramo da se navikamo na drugačije finansijske instrumente u našoj zemlji.“

„Dinarski kredit je kredit izražen u lokalnoj valuti koja je legitimno sredstvo plaćanja u našoj zemlji i moramo težiti da se najveći procenat finansijskih instrumenata izražava u lokalnoj valuti“, rekao je Šoškić.

„To ne isključuje mogućnost da kredit u dinarima bude indeksiran za referentnu kamatnu stopu i ta vrsta indeksacije je potpuno legitimna i ne dovodi do prirasta sistemskog rizika“, dodao je on.

Povećane devizne rezerve


Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) povećane su u maju za 112,2 miliona evra i dostigle su nivo od 10,06 milijardi evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 1,68 milijardi evra i bio je za 647,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu, saopštila je centralna banka.

Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i sredstva povučena od MMF-a, iznosile su 31. maja 5,388 milijardi evra.

Sadašnji nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 416 odsto, kratkoročnog duga od 1.009,6 odsto, a istovremeno pokriva i oko osam meseci uvoza robe i usluga.

Tokom maja ostvareni su prilivi po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti Republike Srbije u evrima u iznosu od 58,9 miliona evra, od kupovine deviza od banaka 40 miliona evra, po kreditima od Evropske investicione banke u iznosu 15,9 miliona evra i donacija 5,2 miliona evra.

Iz deviznih rezervi, na ime izmirenja obaveza po staroj deviznoj štednji, u maju je isplaćeno 95,1 milion evra, prema inokreditorima 10,3 miliona evra, dok su banke po osnovu obavezne devizne rezerve neto povukle 54,7 miliona evra.

Majski obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 1,68 milijardi evra i bio je za 647,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

U prvih pet meseci 2011. godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno šest milijardi evra, navedeno je u saopštenju NBS.