Najtraženiji lekovi za srce i antidepresivi
U prva tri meseca ove godine o trošku osiguranja izdato je čak 2,3 miliona kutija lekova više nego u istom periodu prošle godine. Naročito je povećana potrošnja lekova za kardiovaskularne bolesti i to za 700.000 kutija, zatim lekova iz N-grupe – sedativa, antidepresiva i ostalih medikamenata za bolesti centralnog nervnog sistema, za 325.000 kutija, i antibiotika, kojih je propisano i izdato 300.000 kutija više nego od januara do marta prošle godine, u jeku pandemije gripa.
Ako se ovakav trend nastavi, prema projekcijama RZZO, potrošnja lekova na recept do kraja godine dostići će 100 miliona kutija. To je 10 miliona kutija više nego lane! A, najveći porast potrošnje, za čak tri miliona kutija, očekuje se u C grupi, gde su lekovi za terapiju bolesti srca i krvnih sudova.
Iako lekove o trošku osiguranja, uglavnom, koristi isti broj ljudi – oko četiri miliona osiguranika – potrošnja medikamenata iz godine u godinu raste: 2006. je na jedan recept, u proseku, podizano 16 kutija, a sada čak 21. Da li je nacija sve bolesnija, ili se lekovi ”lageruju” u kućnim apotekama ili možda neselektivno propisuju, odgovor nemaju ni lekari.
– Svuda u svetu primećuje se da se antibiotici troše više što je optimalno,kaže profesor dr Dragan Delić, direktor Infektivne klinike KCS. To je, generalno, loše i zbog neželjenih propratnih reakcija, bilo da su one toksične ili alergijske, i zbog stvaranja otpornih bakterija, a na kraju i zbog velikih izdataka za lekove. Ali, da bismo procenili zašto je povećana potrošnja lekova iz ove grupe, morali bismo da imamo podatke ko ih je propisao, odnosno na kom nivou zdravstva, da li je bakterijskih infekcija bilo više nego inače…
Dr Nevena Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja Voždovac, kaže da je primetan pojačan priliv pacijenata sa izveštajem psihijatra i preporukom za terapiju antidepresivima.
Postoji objašnjenje i za povećanu potrošnju lekova za bolesti srca i krvnih sudova. Dr Dimitrijev kaže da je prošle godine infarkta i moždanih udara bilo više nego ranije. Pacijenti koji su preživeli, bar godinu dana, a nekad i doživotno, moraju da budu na terapiji.
ISTI LjUDI, A TROŠE MNOGO VIŠE
Da li su se živci nacije dodatno istanjili, ili se lekovi bespotrebno podižu i gomilaju, tek 2006. godine je 1,32 miliona osiguranika podiglo osam miliona pakovanja lekova iz grupe dijazepama, a lane je 1,33 miliona ljudi podiglo 10,6 miliona kutija ovih lekova za smirenje i druge psihičke poremećaje. Praktično, isti broj ljudi, iz ove grupe podigao je dva miliona kutija lekova više. Cela lista lekova RZZO je 2006. godine koštala 18 milijardi dinara, lane čak 34 milijarde.
