Sprečite trovanje hranom
Evropom se poslednjih dana širi opasna bakterija ešerihija koli zbog čega stručnjaci apeluju da koristimo termički obrađene namirnice, čak i povrće.
Pojedine namirnice poput mesa, jaja i mlečnih proizvoda češće izazivaju trovanje hranom, pa je pri njihovom čuvanju i pripremi potreban veći oprez. Uzročnici trovanja hranom lako mogu da se prošire s prljavih ruku, pribora, posuđa, radnih površina, a takođe mogu i da prežive u namirnicama koje nisu pravilno termički obrađene ili su predugo ostavljene na sobnoj temperaturi.
Simptomi
Najčešći simptomi trovanja hranom su povišena temperatura, bol u stomaku, povraćanje ili dijareja. Najopasnija posledica je dehidratacija, odnosno gubitak tečnosti koji je posebno opasan kod dece. Trovanje hranom uglavnom je izazvano bakterijama. Tako se, na primer, simptomi infekcije salmonelom javljaju naglo, 12 do 24 sata posle konzumacije kontaminirane hrane. Kod nekih osoba infekcija može da postane hronična, pri čemu te osobe postaju izvor zaraze za okolinu.
Druga vrsta zaraze su virusne infekcije, na primer enteroviroze, koje se obično javljaju među decom, a najčešći put prenosa virusa je preko usta. Ipak, većinom su crevne infekcije u letnjim mesecima izazvane trovanjem hranom i javljavaju se u obliku malih epidemija.
Redovno i temeljno pranje ruku sapunom i toplom vodom osnova je lične higijene, kojom značajno može da se smanji mogućnost pojave crevnih infekcija. Pored pranja ruku neophodno je i pravilno održavanje pribora i radnih površina, naročito posle rukovanja sa sirovim namirnicama kao što su meso ili riba. Temeljno čišćenje i pranje vodom i deterdžentom za sudove uklanja najveći deo mikroorganizama s ruku, pribora i radnih površina, te sprečava širenje mikroorganizama na namirnice.
Čuvanje hrane
Da biste sprečili trovanje, sveže namirnice trebalo bi da se čuvaju u frižideru, i to odvojeno od već pripremljene hrane. Bitno je i kako slažete hranu u frižideru, koji nikada ne bi trebalo da bude pretrpan jer mu to onemogućava kvalitetno rashlađivanje. Za bezbednu pripremu hrane uvek se držite pravila da jednom odmrznute namirnice nikada ponovo ne zamrzavate.
Voće i povrće trebalo bi da pre upotrebe temeljno operete pod jakim mlazom tekuće vode. Ipak, najsigurniji način zaštite od trovanja hranom je dobra termička obrada kojom se uništavaju mikroorganizmi koji su već, eventualno, zarazili hranu. To znači da hranu treba kuvati ili peći na temperaturi od minimum 80 stepeni, i to dovoljno dugo da i njen središnji deo bude adekvatno termički obrađen.
Poželjno je, posebno u letnjim mesecima, da se hrana poslužuje neposredno posle spremanja kako bi se izbeglo da predugo boravi na sobnoj temperaturi. Ukoliko ne planirate da odmah konzumirate pripremljenu hranu, što pre je ohladite i stavite u frižider. Jelo koje je pripremljeno prethodnog dana nije dovoljno samo da se podgreje, već ga obavezno nekoliko minuta ponovo prokuvajte pre posluživanja.
Ukoliko planirate obrok u prirodi, obavezno ponesite ručni frižider i namirnice primerene boravku na otvorenom prostoru. Izbegavajate da u prirodu nosite mlečne proizvode, jaja, kremove i namaze.
