CG: Gubitak ličnosti i pamćenja sve češće pogađa starije
Demencija je gubitak ličnosti i pamćenja, stanje u kome se brišu sećanja, zaboravljaju imena i lica… Stručnjaci upozoravaju da sve češće pogađa stariju populaciju, a trećina obolellih nesposobna je za samostalni život. Demencija jednostavno izbacuje ljude iz sopstvenih života, a dramatično utiče i na porodicu.
Direktorka Klinike za neurologiju Kliničkog centra Crne Gore, dr Mirjana Čukić kazala je „Vijestima“ da je to jedno od najčešćih neurodegenerativnih oboljenja, čija se pojava vezuje sa starenjem, a udvostručava se na svakih pet godina posle 65. godine života.
„Bolest se odlikuje progresivnim intelektualnim propadanjem koje dovodi obolelu osobu do nemogućnosti zadovoljavanja osnovnih društvenih, etičkih, moralnih i radnih obaveza, te predstavljaju strepnju kako za starije osobe, tako i za članove njihovih porodica“, rekla je dr Čukić.
Jedna trećina dementnih, rekla je, nije sposobna za samostalni život i u poslednjoj fazi bolesti zahteva doživotni smeštaj u odgovarajuću ustanovu zdravstvenog i socijalnog staranja.
Povećanje broja dementnih, stručnjaci objašnjavaju starenjem populacije.
„Svetska populacija produženjem prosečnog ljudskog veka i sve nižim stopama nataliteta kontinuirano stari, pa postajemo svesni veličine zdravstvenog problema, koja nostaje pretnja ljudima sadašnjice i javnom zdravstvu savremenih društvenih zajednica”, kazala je dr Čukić.
Bolest često ostaje u krugu porodice
Direktorka Gerontološkog društva Crne Gore Dijana Vujović, kazala je da se suočavamo i sa fenomenom “starenja starih”, odnosno povećanja broja ljudi koji žive duže od 80 godina i kod kojih su bolesti demencije učestalije.
“Naše društvo, međutim, nije pripremljeno za ove promene. Nedostaju objekti za negu i lečenje starih, a ne posvećuje se dovoljno pažnje osposobljavanju kadra koji pokriva medicinske i socijalne potrebe starih lica”, upozorila je Vujović i dodala da ne postoji organizovana pomoć ni kad su u pitanju dementni korisnici.
“Mi čak i ne znamo koliko ima dementnih, jer u sistemu zdravstva ne postoje registri, eveidencije obolelih od ove bolesti”, kazala je Vujović.
Bolest često, kazala je, ostaje u krugu porodice, a nije jednostavno brinuti o osobi koja pati od demencije.
“Ljudi uglavnom ne razumeju kako da se odnose prema obolelom. Dementna osoba se otežano orijentiše, pamti, govori, prepoznaje lica i predmete… Zaboravlja šta je upravo čula, dolazi do toga da najbliže osobe ne budu prepoznate. Oboleli mogu biti sumljičavi, agresivni, jer ne prepoznaju okolinu, ne znaju što treba da rade. Osoba često ne zna šta se sa njom dešava, i to traži mnogo razumevanja”, objasnila je Vujović.
U svetu više od 30 miliona dementnih
Dr Čukić, kao moguće uzroke demencije, vidi degenerativne bolesti mozga, cerebrovaskularne bolesti, traume, zapaljenja i infektivne bolesti mozga, tumori, trovanja, metabolički, endokrini i sistemski poremećaji.
Ona je rekla da su osobe sa velikim prethodnim znanjem i različitim interesima manje dementne u starijem uzrastu, što pokazuje svakodnevna medicinska praksa.
“Svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od najmanje pola sata, izbjegavanje pušenja, ishrana namirnicama bogatim vitaminsko-mineralnim sastojcima, kao i primena drugih mera zdravog načina života povoljno utiče na održavanje normalnih, mentalnih i kongitivnih funkcija”, rekla je ona.
U lečenju oboljenja se koriste neuroprotektivne supstance, antioksidansi, inhibitori holinesteraze i druge.
“Osnivni princip u terapiji je započinjanje lečenja malim dozama, uz postepeno povećanje i permanentno praćenje neželjenih efekata, jer se može dobiti paradoksalni odgovor, što rezultuje pogoršanjem kliničke slike”, kazala je dr Čukić, i naglasila da je pojava neželjenih dejstava lekova česta zbog oslabljenog metabolizma mozga.
Procenjuje se da danas u svetu ima više od 30 miliona dementnih, a stručnjaci upozoravaju da će se broj dementnih osoba 2030. godine popeti na 66 miliona, a 2050. premašće 115 miliona.
