Erste banka: Evro do kraja godine oko 100 dinara

Tokom ove godine kurs dinara kretaće se neznatno iznad nivoa od 100 dinara za evro, uz izrazitu nestabilnost, objavila je Erste banka.

Zbog oštrog jačanja domaće valute u proteklom periodu u ovoj banci su pomerili svoj ciljani koridor kursa ka nivou od 95 do 105 dinara za evro.
„Posle znakova stabilizacije krajem godine i kurs je do sada zabeležio solidan rezultat u 2011. godini, vraćajući se u dvocifrenu zonu„, kažu u toj banci.
Analitičari navode da se „Narodna banka odlučila da upotrebi nominalnu apresijaciju kako bi ukrotila inflatorne pritiske, što je dovelo do manje agresivnog povećanja referentne stope. Perspektiva ostaje nestabilna, ali planirano emitovanje evroobveznica i novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom bi smanjili rizike“.

Oni dodaju da je jačanje dinara uzrokovano povoljnim uslovima na svetskom tržištu, odnosno prilivom deviza, te da bi bilo veoma poželjno da se u predizbornom periodu održi „fiskalna razboritost“.

U Erste banci napominju i da je NBS odlučila da toleriše jačanje dinara ispod praga od 100 dinara za evro, želeći time da zauzda inflatorna očekivanja, što ukazuje na to da su i bankari, a ne samo spoljni analitičari, svesni toga da NBS odlučuje da li da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu, između ostalog i na osnovu toga kakav će uticaj kurs imati na makroekonomsku situaciju.

Prema očekivanjima Erste banke, referentna stopa, koja trenutno iznosi 12,50 odsto najverovatnije je dostigla svoju maksimalnu vrednost. „NBS izgleda odlučna da se i dalje bori protiv visoke evroizacije, ciljajući na poboljšanje delotvornosti monetarne politike“, navodi se.

Zanimljivo je da u Erste banci predviđaju da će novi aranžman sa MMF-om biti zaključen tek „negde u četvrtom kvartalu“, što znači najmanje mesec dana posle septembra, kao roka koji je premijer Mirko Cvetković odredio kao najverovatniji datum za početak novog aranžmana.

„Uz približavanje izbora, MMF bi kao nadzorni organ, trebalo da ograniči eventualna odstupanja od srednjoročnih fiskalnih ciljeva i da olakša dalje strukturne reforme“, ističu stručnjaci ove banke, dodajući da ciljani deficit od samo četiri odsto BDP-a ove godine „zahteva visok stepen discipline“.