Kosovo: Pre rata imao dve koze i kolibu, sada živi u zamku

U borbi protiv kriminala na Kosovu najveći problem je to što su neki kriminalci završili kao političari, a prosto je neverovatno da veliki broj kosovskih premijera Kosova ima problem sa zakonom, ocenio je potpukovnik italijanske policije Antonio Evanđelista, koji je u međunarodnoj misiji u pokrajini proveo četiri godine.

 
„Na Kosovu poznajem mnoge uvažene ljude – radnike i naučnike, koji imaju šta da kažu, ali malo je njih koji žele da čuju njihovo mišljenje.
 
Živi računi za kosovski kriminal


Politika bi trebalo više da se angažuje na usvajanju zakona protiv mafije i ispitivanju porekla imovine, koji će propisati da se sprovodi bankarska provera“, ukazao je Evanđelista u intervjuu dodatku „Plave strane “ dnevnog lista Danas.
On se pita kako je moguće da, ako je neko pre rata imao dve koze i kolibu, sada živi u zamku.
Evanđelista je dodao da je, međutim, zavaravanje ako se misli da je to samo kosovski problem, jer kriminal svuda pokušava da na određeni način korumpira institucije i politiku, što ne znači da će uvek u tome uspeti.
Iskustva iz rada na Kosovu Evanđelista je sabrao u knjizi „Ćele kula – Kosovo 2000 – 2004“, u kojoj je dao celovit uvid u kosovski organizovani kriminal, a njoj, pored ostalog, navodi i činjenicu da su postojali računi na koje je krajem devedesetih uplaćivan novac za Oslobodilačku vojsku Kosova, „koji nije prestao da stiže onog trenutka kad je rat završen“.
„Tokom rata išao je za borbu, oslobođenje, trupe… Danas, gde završava taj novac? U džepovima nekih drugih ljudi. Čim postoji kriminalna aktivnost, postoji novac koji mora da bude ‘opran’. U to moraju da budu uključeni i zdravi delovi društva, a to su banke“, upozorio je on.
 
Malo verovatni opisi del Ponteove


Evanđelista objašnjava da je pokušao da u konkretnom društvenom, istorijskom i geografskom kontekstu analizira zbog čega albanska mafija jača tako brzo i agresivno i da je shvatio da je to više društveni nego kriminalni fenomen, jer se „Albancima se događa ono što su možda naši preci doživljavali pre 50 ili 70 godina“.
„Kad sam došao na Kosovo, shvatio sam da se na ono što je u Italiji kažnjivo delo, kao što je nošenje oružja, ovde gleda kao na društveno prihvatljivu činjenicu, u kriminalnom miljeu“, istakao je on.
Na pitanje da li je znao za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, Evanđelista je odgovorio da u vreme dok je bio tamo o tim stvarima nisam znao, niti je to bila njegova oblast istraživanja.
On, međutim, smatra da je način na koji je bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi opisala trgovinu organima malo verovatan sa praktične strane, „imajući u vidu žutu kuću na brdu u kojoj su, navodno, ubijani ljudi radi uzimanja organa“.
„Za takve stvari potrebni su doktori, analize, sterilan prostor, lekovi, testovi kompaktibilnosti, aparatura… takve stvari, kad su i ilegalne obavljaju se u klinikama, opremljenim bolnicama, a ne u kolibama. Pročitao sam da se sprovode istrage na Kosovu, ali se radi o ilegalnom presađivanju u klinikama“, rekao je Evanđelista.
On je dodao da nije čitao izveštaj specijalnog izvestioca Parlamentarne Skupštine saveta Evrope Dika Martija i da treba videti papire i dokumenta koje je on koristio.
„Treba verovati svedocima, ali dokazi na licu mesta govore mnogo više nego svedoci, jer te stvari ne mogu da se lažiraju. Da sam ja optužen za takvo delo, dozvolio bih da se obave sve istražne radnje zato što je u pitanju zastrašujuća optužba i ne treba se od nje kriti ispod birokratskih začkoljica“, zaključio je Evanđelista.