Imamo najmanje plate u regionu
Kako dvadeset godina nakon raspada SFRJ žive žitelji bivše domovine? Najsvežiji podaci kažu da je najbolje u Sloveniji, gde je prosek plate blizu hiljadu evra.
Mi smo među siromašnijma s prosekom od 357 evra. Ostali su se smestili između.
Gotovo po pravilu najviše zarađuju zaposleni u sektoru energetike, a ljudi se najradije zapošljavaju u administraciji. Drugim rečima, solidna zarada i debela hladovina i dalje se najviše cene na Balkanu. Za najbogatije je lako pa da krenemo od onih kojima je teže.
U Srbiji je, po podacima za mart, prosečna zarada bila 357 evra. To je nominalno bilo 0,7 posto više nego prethodnog meseca. Realno, to je 1,9 odsto manje, a ova veća brojka govori da je za toliko smanjena kupovna moć.
Najbolje prolaze zaposleni u energetici u sektoru nafte, gde je plata blizu hiljadu evra. Oni su već stigli Sloveniju. Loše nije ni radnicima vezanim za preradu uglja i proizvodnju električne energije: prosek plate u „Kostolcu“ je 55.863 dinara, a u Lajkovcu 50.115.
U Crnoj Gori prosek plate je u martu bio 518 evra. Najdeblje zarade su u Plužinama – 679 evra, a razlog – hidroelektrana koja radi u tom mestu. Najniže zarade su u Ulcinju, 408 evra. To su podaci za ovu godinu, lane je prosek bio 455 evra.
Nažalost, rast plata nije posledica povećane proizvodnje i razvoja već smanjenja broja zaposlenih, i to za 13.500 radnika. To je omogućilo da prosečna zarada poraste statistički. Pad zaposlenosti beleže gotovo sve grane. Rast je zabaležen samo u državnoj upravi, i to od 1,4 posto pa se papirologijom na državnom nivou bavi 19.013 činovnika.
Hrvatska ovog proleća beleži prosek plate 736 evra. To je nominalno veće 6,8 posto a realno 6,4. Opet je posredi varka – to nije posledica porivrednog razvoja već ukidanja kriznog poreza na plate od deset odnosno 20 odsto.
Makedonci s nama vode mrtvu trku, platama koje su 330 evra. U Bosni i Hercegovini se prosek ovog proleća kreće oko 400 evra.
Ko pogleda pregled, može samo da se zapita kada će i nama da krene. Ekonomski stručnjaci su tu gotovo horski saglasni: kada budemo trošili onoliko koliko zarađujemo i kada u vrhu ne budu plate za zaposlene u javnom sektoru, plus privredni razvoj.
Trenutno kod nas na plate u javnom sektoru odlazi 12,4 bruto društvenog proizvoda, a to je duplo više nego i u novim članicama EU, recimo u Slovačkoj. Na taj problem Srbiji je pažnju skrenuo i MMF. Ta brojka mora se konstantno smanjivati.
Što se tiče zemalja bivšeg socijalističkog lagera, danas članica Evropske unije, i tu je šareno. U Mađarskoj su plate u proseku kao u Hrvatskoj. U Bugarskoj su kao kod nas, a ima meseci kada oni vode i kada mi vodimo. Mnogi će se zapitati pa šta je njima donelo članstvo u Uniji? Odgovor je: posao. Njihov broj nezaposlenih je dva i po puta manji od našeg. Što će reći da su oni na putu da obezbede razvoj dok mi još lutamo tranzicionim bespućima.
