Zdravlje na čekanju
Gotovo 15.000 ljudi u Srbiji čeka na neku zdravstvenu intervenciju. Poslednji na listama na red bi mogli da stignu tek za 10 godina.
U ovom trenutku, 14.859 ljudi čeka neku od zdravstvenih usluga za koje postoje liste čekanja. Ipak, pretpostavlja se da je ova brojka i veća, jer mnoge ustanove nisu ažurirale ili dostavile spiskove Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Najduže se čeka za operaciju katarakte, ugradnju kuka ili kolena, za kardiohirurške intervencije, a čeka se i na terapiju zračenjem.
Pacijent koji je trenutno poslednji na listi čekanja za ugradnju proteze za koleno, na red za operaciju u Kliničkom centru Kragujevac, trebalo bi da stigne tek 2022. godine.
Na ugradnju kuka čeka se od 30 dana do dve godine. Kataraktu će najbrže operisati pacijenti u Nišu, dok se u Beogradu čeka i do dve godine.
Portparol Kliničkog centra Srbije Drago Jovanović, kao razloge dugog čekanja, navodi to što su neki pacijenti na listama u više zdravstvenih ustanova, ali i čekanje na pojedine ugradne materijale, gde su procedure oko nabavke komplikovane i duže traju.
Da bi koliko-toliko rešili neke od problema, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje odlučeno je da ovih dana bude raspisan tender za angažovanje dodatnih kapaciteta u oblasti kardiohirurgije.
U Oftalmološkim klinikama ima i kadrova i opreme, tako da i od njih očekuju u redovnom ili dopunskom radu i više operacija.
„Dogovoreno je da se rasterete Klinički centri, tercijarne ustanove, da oni krenu više da se bave ozbiljnim operacijama, a da se te katarakte više rade na sekundarnom nivou, tačnije u bolnicama, pa će sa tim u vezi i novac da se opredeljuje prema broju intervencija“, rekla je Sanja Mirosavljević iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Zbog snimanja magnetnom rezonancom odrasli će uskoro u dečje ustanove. Međutim, iako su spremni da pomognu, u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta dr Vukan Čupić, kažu da to možda nije najbolje rešenje.
„Širenje infekcija je prvo i osnovno, zatim velike gužve, onda svaki takav pregled ima i svoje rizike, naročito kod odraslih. Zamislite da neko dobije srčani napad, ili infarkt, šta da radimo u dečjoj ustanovi sa takvim pacijentom. Mi nemamo dovoljno kadrova, dolaze nam lekari iz Kamenice“, rekao je direktor Instituta Dragutin Tričković.
U Institutu za onkologiju radi se u tri smene. Postoji lista čekanja, ali, tvrde nadležni, medicinski kriterijumi se poštuju.
Međutim, teško je u to uveriti one koji boluju od najteže bolesti, a na zračenje moraju da čekaju više od mesec dana. Nedavno je formirana i komisija koja do kraja sledeće nedelje treba da napravi plan za ovu oblast.
„Naša gruba procena kaže da će za to biti potrebno na nivou Srbije nabavka šest do sedam radioterpijskih aparata, što generalno uzevši za benefit koji će se dobiti ne predstavlja tako veliki izdatak“, rekao je Zoran Rakočević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
