Četiri i po sata za spas od šloga

Svake godine u Srbiji se registruje više od 25.000 moždanih udara, od čega čak 7.000 kod stanovnika Beograda! Ova bolest je prvi, najmasovniji uzročnik smrti kod žena, a drugi kod muškaraca. Da šlog više nije bolest starih ljudi, potvrđuju podaci: jedna trećina ovih pacijenata mlađa je od 65 godina, a čak četiri odsto njih oboli u 40-im godinama!

Dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu, u kojoj se godišnje zbrine čak 5.500 pacijenata sa moždanim udarom kaže da se u našoj zemlji primenjuju najsavremeniji standardi u lečenju ovog oboljenja – od trombolitičke terapije do minimalno invazivne endovaskularne procedure. U zbrinjavanju pacijenata se u najvećem broju slučajeva koriste specijalno dizajnirani sistemi žica, katetera, balona, stentova i spirala kojima se ulazi u suženi, zapušeni, tromboziran ili pak, proširen krvni sud kao kod aneurizme. Ove terapije dostupne su pacijentima u četiri zdravstvene ustanove.

* Koji su to savremeni standardi koji se primenjuju u terapiji kod moždanog udara?

– I u svetu i kod nas u lečenju pacijenata sa moždanim udarom prva je takozvana trombolitička terapija, kojom se u venu daje određeni lek. On razgrađuje tromb koji je nastao u krvnom sudu, zapušio ga, i doveo do šloga. Ova terapija dovodi do značajnog poboljšanja stanja pacijenta. Ona se primenjuje kod pacijenata sa moždanim infarktom u prva 4 i po sata od udara, odnosno u vreme takozvanog „terapijskog prozora“ i pod uslovom da ne postoje kontraindikacije za primenu ovoga leka.

* Da li svakodnevno uzimanje aspirina može da spreči nastanak šloga?

– Sve studije i istraživanja su pokazala da dnevno uzmanje 100 miligrama aspirina preventivno, može da doprinese sprečavanju moždanog i srčanog udara. Međutim, kao ni bilo koji drugi, ni ovaj lek ne smemo da uzimamo na svoju ruku, već u dogovoru sa lekarom. Zato što postoje bolesti ili stanja kod kojih ovaj lek može da izazove komplikacije, odnosno krvarenja. Njega ne smeju da koriste osobe koje imaju problema sa koagulacijom, čir na želudcu ili su neosetljivi na primenu aspirina.

* Zašto je važno da pacijent brzo bude primljen u bolnicu?

– Zato što je pre uključivanja terapije potrebno uraditi niz pregleda kod obolelog: od biohemijskih analiza, snimka pluća, ultrazvučnog pregleda, skenera glave, nekada i magnetne rezonance, do razgovora sa obolelim ili članovima njegove porodice ukoliko pacijent nije u situaciji da govori. Da bi se primenila odgovarajuća terapija veoma je važno da saznamo da li je pacijent imao ili ima neku drugu, prateću bolest, kao na primer raniji moždani ili srčani udar, skorašnju veću operaciju, da li uzima lekove protiv zgrušavanja krvi…

* Koji su simptomi moždanog udara, kako da znamo da smo „pod rizikom“?

– Simptomi moždanog udara nastaju naglo, i vrlo retko se spontano povlače. Ukoliko se javi trnjenje ili oduzimanje ruke, noge, ili jedne polovine tela, nemogućnost hoda, otežan govor,pareza mišića lica, zamagljenje ili gubitak vida na jedno ili oba oka, vrtoglavica, nesvestica, i akutno nastale psihičke smetnje kao što su dezorjentisanost, konfuzija, uznemirenost, treba odmah pozvati Hitnu pomoć, a ne dom zdravlja. Jer, lekari Hitne pomoći su obučeni da prepoznaju simptome moždanog udara, ukažu pomoć na licu mesta i da transportuju do odgovarajuće ustanove,a to su jedinica za moždani udar. Njih je dve u Beogradu: u našoj ustanovi i u Urgentnom centru. Sve svetske studije i statistike su pokazale da lečenje akutnog moždanog udara u jedinicama za moždani udar zbog opreme, kadrova, tehnologije, daje mnogo bolje rezultate lečenja nego lečenje na neurološkim odeljenjima opštih bolnica.

* Koliko traju lečenje i oporavak posle moždanog udara?

– Moždani udar je skupa bolest koja značajno opterećuje fondove. Pacijenti sa moždanim udarom se oko mesec dana zadržavaju u bolnici, još toliko na rehabilitaciji, a mnogima je potrebna i produžena rehabilitacija, ili se na nju ponovo vraćaju kroz neki mesec. Tu su i posete patronažnih sestara ako se radi o težim pacijentima, a nekima je neophodan i trajni smeštaj u specijalnim ustanovama ukoliko članovi porodice nisu u mogućnosti da brinu o obolelom, ili, pak, oboleli nema porodicu.

* Koje se još savremene metode lečenja primenjuju u vašoj zdravstvenoj ustanovi?

– U januaru ove godine na Svetog Savu, otvorili smo angiografsku salu. To podrazumeva primenu komjuterizovanog rendgenskog aparata. On omogućava da se davanjem kontrasnih sredstava iznutra vidi krvni sud, otkriju promene, a u isto vreme i interveniše. Specijalnim sistemom žica i stentova dolazi se do mesta gde je nastao problem na krvnom sudu, bilo da je u vratu ili glavi, širi se, ili ako naiđemo na tromb, direktno, mehanički ga odstranjujemo, ili dajemo lek koji će ga rastvoriti. Ukoliko se pregledom ustanovi rupturirana, odnosno puknuta ili pak nepuknuta aneurizma, koja je dovela do udara, ili je u visokom riziku da će to učiniti, opet se specijalno dizajniranim žicama dođe do moždane aneurizme, napuni se određenim prstenovima i isključi iz cirkulacije na jedan minimalno invazivan način, bez operacije, bez otvaranja lobanje, bez ožiljaka, sa svesnim pacijentom koga možemo sve vreme da kontrolišemo kako reaguje, i sutradan otpustimo kući.

* Koji su to uzroci koji dovode do šloga?

– Ima ih više ali tri su najčešća. To su ateroskleroza, ili sužavanje krvnih sudova usled nagomilanog holesterola, fibrina, ili nekih produkata krvi. Ona može da se javi u dva oblika – aterotromboze i arterijsko-aterijske embolije. Drugi uzrok je bolest malih krvnih sudova, a treći kardio-embolija, ili formiranje tromba u srčanoj šupljini, njegovo otkidanje u cirkulaciju.

* Ko su najčešće žrtve moždanog udara?

– Dijabetičari, gojazne osobe, oni koji imaju visok krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma, povećan nivo holesterola u krvi, pušači, oni koji ne upražnjavaju fizične aktivnosti ili to rade u nedovoljnoj meri.

* Koliko sami sebe možemo da sačuvamo od šloga?

– Ako se hranimo zdravo, redovno idemo na sistematske preglede, odreknemo se štetnog duvana, što se više krećemo bilo to rekreativno bavljenje nekim sportom ili obične šetnje u prirodi, i na vreme prepoznamo i lečimo faktore rizika, sami smanjujemo od 25 do 30 odsto rizik da doživimo moždani udar.

* Nažalost, mnogi i koji prežive moždani udar ostaju teški invalidi…

– Od ukupnog broja preživelih, jedna trećina pacijenata ostaju trajno teški invalidi, što znači da više ne mogu sami da brinu o sebi. Isto toliko njih postaju srednje teški invalidi, koji mogu u nekoj meri da se brinu o sebi, u smislu da mogu sami da jedu, pokreću se, ustaju, sede ili imaju ograničenu kretnju, po kući.

* U kojoj meri se rehabilitacijom posle udara može da povrati motorika mišića?

– Zavisi od jačine samog udara, godina pacijenata i niza nekih drugih stvari. Najvažnije je da se što pre započne sa rehabilitacijom koja uključuje brojne i raznovrsne vežbe sa stručnjacima kako bi se postepeno vratili u funkciju oduzeta ruka, noga, ili čitav deo tela. Između 20 i 25 odsto preživelih uspeju da se rehabilitacijom vrate redovnim aktivnostima.