Najčudniji vaskršnji običaji širom sveta
Već vekovima, na Vaskrs ljudi se pridržavaju određenih običaja, rituala, odlaze na misu i liturgiju, okupljaju se oko svečanog stola i jedu najfinija jela.
Na radost dece, ali i odraslih, Vaskrs se proslavlja šarenim jajima, dekorativnim čokoladnim zečićima, pilićima i kokama. Ali, jedan od najvećih hrišćanskih praznika obiluje i mnogim drugim lepim, zanimljivim, ali ponekad čak i bizarnim običajima.
U Nemačkoj se za Vaskrs domovi ukrašavaju granama ukrašenim obojenim jajima, a najmlađima se po dvorištima skrivaju korpe sa šarenim jajima i čokoladnim figuricama.
U Francuskoj, nakon što ponovo čuju crkvena zvona, koja se nisu oglašavala tri dana, ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju Vaskrs, a deca tokom dana stoje u krugu i „na ispadanje“ u vazduh bacaju i hvataju jaja.
U Finskoj se na Vaskrs, za sreću, međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica, a deca izlaze na ulice i svim mogućim sredstvima lupaju i prave buku.
U Italiji se tradicionalno jede posebna vaskršnja „torta di pasketa“, slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Grčkoj vaskršnja čorbica od jagnjećih iznutrica, „magiritsa“. U Grčkoj se jaja boje u crveno i mogu da se jedu od subote uveče.
U Austriji se u čast Vaskrsa na visoke drvene stubove postavljaju veliki venci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama.
U Švedskoj u kojoj je boja Vaskrsa žuta, jaja ne donose zečevi, nego pilići. Domovi se dekorišu ukrašenim brezovim grančicama i ukrasima od perja, a kako u to vreme još ništa ne cveta, i grmovi po vrtovima dobijaju šarene ukrase.
Irska može da se pohvali neobičnom vaskršnjom tradicijom: zakopavanjem haringi. Zakopavanjem haringi, koje su bile glavno jelo u doba posta, ljudi, a posebno mesari, označavaju njegov kraj i početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama.
U Poljskoj je kraj posta tek kada se na vaskršnjoj jutarnjoj misi primi blagoslov, a potom i na licu mesta, u crkvi, isprazni korpa napunjena hranom. U nekim delovima Poljske se u ponedeljak ljudi međusobno polivaju vodom.
Sličan običaj vlada i u Velikoj Britaniji u kojoj se ljudi za sreću međusobno lupkaju „macama“, dok se u Škotskoj na brežuljcima pale vaskršnje vatre. Inače, u Velikoj Britaniji deca dugo nisu znala za vaskršnje zečeve i jaja, jer su tamo za Vaskrs uobičajene vaskršnje šetnje i parade nalik na one karnevalske.
U Španiji se održavaju procesije u kojima učestvuju muškarci obučeni u kostime kostura, a na vaskršnju misu, mladići donose obične palmine grančice, a devojke su ukrašene poslasticama.
U Bugarskoj, najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom po licu, za zdravlje i snagu, pomiluje decu u porodici, a ljudi posle liturgije bacaju jaja na zid crkve.
U Mađarskoj se ljudi međusobno prskaju namirisanom vodom, a ponekad i čistim parfemima.
U Rumuniji se pre Vaskrsa tradicionalno čiste kuće i dvorišta i nabavlja nova odeća.
U Švajcarskoj ljudi uz čestitanje poklanjaju vaskršnju golubicu, „paloma di paskva“, kolač sa sušenim voćem, dok u Bernu vlada običaj „Eiertutscha“, odnosno, na Vaskrs se ljudi svih generacija skupljaju na starom gradskom trgu i međusobno gađaju jajima.
U Norveškoj imaju takođe neobičan običaj: na Vaskrs se posvećuju rešavanju ubistava. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju krimi priče, čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima.
U Holandiji je običaj da se dečacima simbolično „ispraši tur“, jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka „istučen kao na Uskrs“.
U Australiji, verenici na Vaskrs odlaze na obližnji potok ili reku kako bi zahvatili vodu i sačuvali je do dana venčanja na kojem će se njome međusobno poprskati, za sreću u braku.
U Americi je uobičajen „lov“ na farbana jaja. Prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Vaskrs sakriju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a deca ih zatim traže, uverena da ih je preko noći sakrio vaskršnji zeka, ostavljajući usput i slatkiše i druge poklone.
