U EI Niš smešteni i bojni otrovi
Bojni otrovi fozgen i silan, radioaktivne materije, razne hemikalije, samo su deo od oko pet tona opasnog otpada koji se nalazi u krugu Elektronske industrije. Opasni otpad je potpuno neobezbeđen i, u slučaju požara, preti ekološka katastrofa i opasnost po Nišlije.
Inspektori Ministarstva životne sredine na poziv rukovodstva EI napravili su detaljan spisak hemikalija koje stoje na osam lokacija na preko 400 kvadrata prostora. Oni su pronašli oko pet tona opasnog hemijskog otpada i 14 kubnih metara žitke mase u bazenima za neutralizaciju. Nađeno je i 35 kubnih metara otpadne kontaminirane ambalaže, 30 velikih boca pod pritiskom od 80 litara i manja količina hemijskog otpada nepoznatog sastava.
Hemičar Radiša Spasić, član odbora za rešavanje socijalnih pitanja radnika EI, kaže da je najopasnije to što se pod trošnom nadstrešnicom nalaze boce s gasom pod pritiskom koje sadrže bojne otrove fozgen i silan. On navodi da u krugu EI postoji i 14 ćelija s rastvorom opasnog kalijum-hidroksida, paladijumska prašina, radioaktivne kutije za punjenje radio-aparata, desetak radioaktivnih gromobrana.
– Posle dve godine stajanja taj otpad se nalazi u katastrofalnom stanju. U fabrici „Čegar“ postoji 50 tona galvanskog mulja u džakovima koji se raspadaju tako da se razlivaju po podrumu. Dovoljno je da neko pored paladijumske prašine zapali cigaretu i da sve eksplodira, a izvesna količina tih opasnih hemikalija stoji na otvorenom. Novi vlasnici privatizovanih firmi izneli su iz fabričkog kruga i bacili na zasad nepoznato mesto otpad iz EI koji godinama zagađuje zemljište, a kroz isparenja i oticanje verovatno zagađuje i obližnje izvorište Medijana, koje vodom snabdeva Niš. Ugroženi su zaposleni u EI, ali i potencijalni investitori, građani Niša i arheološki lokalitet nadomak fabrike – kaže Spasić.
Generalni direktor EI Niš Miodrag Stamenković kaže da bi otpad trebalo da se bezbedno iznese za mesec dana.
– Mi smo dobili 20 miliona dinara od Fonda Ministarstva za zaštitu sredine, ali napravili smo proceduralne greške tako da smo novac morali da vratimo. Sada smo se ponovo obratili Fondu i očekujem da za mesec dana izaberemo firmu koja će to bezbedno obaviti. Većina tog materijala stoji u zatvorenom prostoru. Ono što smo mogli da učinimo jeste da svaku od lokacija pokrijemo video-kamerama – kaže Stamenković. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine kažu da je neophodno da se na tenderu izabere firma koja će ukloniti opasan otpad.
