Uskoro niže cene hrane
Cene osnovnih životnih namirnica u poslednje vreme naglo poskupljuju, a glavni razlog poskupljenja hrane na domaćem tržištu, kažu stručnjaci, jeste smanjena poljoprivredna proizvodnja u svetu. Ima najava da će cene hrane kod nas uskoro ići naniže.
Na berzi u Budimpešti, pre godinu dana, tona pšenice vredela je 99 evra, a sada 257 evra. U istom periodu, kukuruz je sa 140 otišao na 215 evra po toni. Upravo od izvoza kukuruza, Srbija je ostvarila najveću zaradu, ali istovremeno je izazvao probleme proizvođačima mesa i mleka, jer je na domaćem tržištu dostigao cenu i preko dvadeset dinara za kilogram.
„Velikim skokom cena kukuruza, sojine sačme i suncokreta, proizvođačka cena jaja je između sedam i osam dinara, a kilogram živinskog mesa od 130 do 135 dinara“, kaže Rade Škorić iz Zajednice živinara Beograd.
U februaru je živinsko meso sa 200 otišlo na 280 dinara za kilogram. Dobri poznavaoci prilika na tržištu ne okrivljuju izvoznike i cene hrane u svetu, već ukazuju na probleme koji prate proizvodnju i plasman hrane.
„Više cene nastaju upravo u prelazu od proizvođača do potrošača, u trgovini i nakupcima u delom monopolizovanom tržištu. Izvoz nije taj koji doprinosi višim cenama već siva ekonomija“, ističe Vesna Parausić iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Proizvodnja hrane nije loša samo u svetu, već i kod nas, jer je poljoprivredna proizvodnja manja za tri procenta u odnosu na 2009. godinu.
Agroekonomista Miladin Sevarlić kaže da je veoma važno planirati bilanse obaveze za domaće potrašače i bilansne potrebe za plasman na svetskom tržištu.
Procenat potrošnje domaćinstva za hranu veći je ukoliko je dohodak potrošača manji. Prema podacima Privredne komore Srbije, za hranu izdvajamo 34 odsto ukupnih primanja. Najmanje novca za kupovinu namirnica po domaćinstvu utroše Englezi 9,6, a Nemci deset procenata.
