Primenjivost veštačke paučine u medicini
Ruski naučnici rade na stvaranju supermaterijala, niti uporedivih sa paučinom, čija čvrstoća prevazilazi čelik i primenljiv je u vojnoj industriji i medicini.
Proračuni pokazuju da bi nit paučine debljine olovke mogla da zaustavi avion u letu, preneo je Glas Rusije. Za sada je paučina neprevaziđeni materijal, ali su ruski naučnici na državnom Institutu za genetiku RAN već razradili niti uporedive sa pravom paučinom. Ona liči na najlon po elastičnosti i vezivnosti, na staklo po jačini, a po čvrstoći prevazilazi čelik. Ali tako složeni proces kao ispredanje paučine za sada ne može da se ponovi, pa naučnici sada pokušavaju da ga repreodukuju pomoću biotehnologije.
Na Institutu za gentiku su uspeli da sintetišu dva gena paučine, koji su proizvođači belančevina. Uveli su ih u ćelije bakterija i kvasca, i daljom doradom sintetisali veštačke komade i dobili gen u evrpuveti, objašnjava šef laboratorije za inženjering belančevina Vladimir Boguš. „On nije u potpunosti isti kao prirodni. Iako je problem u tome što je to teška belančevina, jedna od najvećih u prirodi, i zbog toga ju je teško konstruisati, naučnicima je to pošlo za rukom. Osim toga, naučili smo da pravimo i veštačku paučinu. Ona je dva-tri puta lošija od prirodne, ali i to je veliko dostignuće, zato što je prirodna samo savršenstvo“, kaže Bugoš.
Ruski genetičari su potvrdili da je veštačka belančevina, dobijena u laboratoriji, univerzalni biokompatibilni materijal za medicinu. Od njega se mogu praviti folije za lečenje opekotina, veštačka koža, hidrogel za regeneraciju organa, malene kuglice veličine mikrona za transport lekova, porozne supstance koje mogu da zamene kosti, mišiće, meka tkiva.
Belančevina paučine danas je predmet posebnog naučnog interesovanja u mnogim zemljama, kaže Boguš i daje primer da na Kalifornijskom univerzitetu grupa vojnih naučnika razrađuje pancir od paučine. To bi bio dobar materijal za pancir, zato što je on jak, energetska eksplozija je vrlo visoka, a od belančevine se mogu praviti niti, koje se mogu plesti i zatim namotavati na neki kostur, na primer, titanijumski. Takva konstrukcija pancira, što je najvažnije, bila bi vrlo laka.
Ljudi od davnina pokušavaju da naprave tkaninu od paučine. Još u 16. veku u Nemačkoj seljanke su pravile trake od paučine. U 18. veku francuske zanatlije su pravile od paučine rukavice i čarape na poklon kralju. U Novoj Gvineji od paukove mreže pravili su kape za kišu, a u Polineziji nit zlatnog pauka ribari i danas koriste da naprave udicu. Pauci kojih u prirodi ima 35.000 vrsta, žive svuda – na zemlji, u vodi, na planinama, na svim širinama i visinama, i svuda pletu svoje lovačke mreže od paučine koja je tako elastična da se rasteže za čitavu trećinu svoje dužine, a zatim se ponovo smanjuju do prvobitne veličine.
Paučina pogubno deluje na bakterije i buđi, zato što ima svojstva antibiotika. Predmet obešen na vlakno može dugo da se okreće, a pri tome se neće umrsiti. Međutim, za sada naučnicima ne polazi za rukom da reprodukuju taj supermaterijal, tako da se ne zna da li će se uskoro pojaviti pancir od paučine.
