Porodilje traže bolje uslove
Osim na uslove smeštaja, porodilje se žale na korupciju, nekorektnu komunikaciju i bolničke protokole. Zahvaljujući spontanom buntu žena nezadovoljnih tretmanom u porodilištima i građanskoj inicijativi „Majka Hrabrost“, situacija je polako počela da se menja.
U Srbiji, buduće mame mogu da se porode u 76 zdravstvenih ustanova. I dok neke nude usluge kao u svetskim centrima, u drugima je stanje nezadovoljavajuće.
Osim na uslove smeštaja, porodilje se žale na korupciju, nekorektnu komunikaciju i bolničke protokole.
Zahvaljujući spontanom buntu žena nezadovoljnih tretmanom u srpskim porodilištima i građanskoj inicijativi „Majka Hrabrost“, situacija je polako počela da se menja.
Novinarka TV Studija B Ivana Vučićević svega nekoliko dana posle drugog porođaja kaže da nije imala poseban tretman u odnosu na druge žene u porodilištu.
„Evo, ja dolazim iz medija, i onda mogu da očekujem drugačiji odnos prema meni, ali nisam primetila, prema drugim ženama, jako su zadovoljne, i evo čujem, ja osluškujem, i kako ih pitaju, i kako ulaze, i kako postupaju, što govori o jednakom tretmanu“, kaže Vučićevićeva.
I nadležni u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj, gde se godišnje rodi oko 7.000 beba, tvrde da su uslovi u najvećem porodilištu u Srbiji mnogo bolji nego ranije.
„Potpuno je rekonstruisano porodilište, izdvojeno je porodilište za prisustvo porodice i infektivno, a potpuno je izdvojena i sala samo za carske rezove“, kaže Aleksandar Ljubić, direktor Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj.
Bolji odnos prema pacijentima
Ljubić navodi da je zbog promene naše svesti i delom pritiska javnosti promenjen odnos prema pacijentu.
O problemima u porodilištima intenzivnije je počelo da se govori 2008. godine.
Majke i one koje će to tek biti pokrenule su građansku inicijativu i skrenule pažnju na probleme. Zbog toga imaju i podršku organizacije Ju-Es-Ejd.
„Žena u Beogradu ima čitavu lepezu usluga, iako nije standardizovana, jer se u nekim porodilištima nešto plaća, u nekima ne. Međutim, kada odete iz Beograda, te usluge ne postoje. To je diskriminacija“, kaže Zorka Kovačević, iz Građanske inicijative „Majka Hrabrost“.
„Ovde nije stvar u lovu na veštice. Moramo svi jasno da definišemo kako to bolje izgleda i da onda zajednički ka tome krenemo i nađemo neka rešenja“, navodi Srđan Staletović iz Programa za građansko društvo Američke agencije za međunarodni razvoj.
Poručuju da se informišemo o pravima i mogućnostima i da se za njih borimo, ali i da ljubaznost, komunikacija i uvažavanje korisnika zdravstvenih usluga mora biti standard u svim ustanovama.
