Gromobrani veća opasnost od joda iz „Fukušime“
Opasnosti za Srbiju posle udesa nuklearne elektrane u Japanu nema, što znači da je nivo radijacije na uobičajenom nivou. U vazduh je otišao jod 131, čije je vreme iščezavanja oko 80 dana.
– Gotovo svaki element sadrži radioaktivne izotope. Ima ih u našoj životnoj sredini, pa i u ljudskom organizmu – kaže za „Politiku“ dr Mirjana Radenković, direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost.
Iako ne iz „Fukušime“, opasnost nam vreba iz bližeg okruženja ukoliko ne počnemo sa evidentiranjem radioaktivnih izvora. Jednu od takvih opasnosti predstavljaju stari radioaktivni gromobrani i detektori dima, naročito ako ih uklanjaju nestručna lica. Zato direktorka Radenković objašnjava da je to posao za obučene ljude.
– Oni se moraju skladištiti isključivo u hangarima u Vinči, kao radioaktivni otpad. Izgubljeni izvor je najveća opasnost. A u Srbiji još ne postoji jedinstven registar izvora zračenja – istakla je naša sagovornica.
Dr Mirjanu Radenković pitali smo i kako radi agencija koju vodi, inače osnovana 2009. godine u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao još jedan uslov bez koga se ne može u EU.
– Sa radom smo počeli sredinom prošle godine i sada je u agenciji 16 zaposlenih. Svakoga dana fizičari, fiziko-hemičari, nuklearni inženjeri… vode računa o nivou radioaktivnosti u našoj zemlji. Kako smo deo međunarodne mreže razmene podataka, raspolažemo sličnim podacima iz cele Evrope – objašnjava direktorka i ističe da je agencija nezavisni organ, na čiji rad niko ne sme da vrši pritisak.
Pre nego što je usvojen zakon koji predviđa osnivanje ove ustanove, nuklearna sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom bilo je u nadležnosti Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, dok je zaštitu od jonizujućeg zračenja sprovodilo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
– Inspekcije se i dan-danas nalaze pri ovim ministarstvima, ali se očekuje da se, kao što je slučaj u evropskoj praksi, priključe nama. Izdavanje licenci je jedan od načina finansiranja, a drugi deo potrebnog novca se obezbeđuje izdvajanjem iz budžeta. Međutim, ova sredstva nisu dovoljna – objašnjava direktorka dr Mirjana Radenković.
Ona je, inače, doktor fizičko-hemijskih nauka i to u oblasti radiohemije i nuklearne hemije. Kao direktor Agencije radi od 1. avgusta 2010. godine. Izabrana je konkursom. Pre toga radila je 19 godina u Institutu „Vinča“ i bavila se naučnim radom.
Agencija aktivno sarađuje i s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, pa zaposleni imaju prilike da učestvuju na stručnim skupovima, obučavaju se i razmenjuju znanja i iskustva s kolegama iz Evrope. Izveštaj o stanju u našoj životnoj sredini agenciji svakodnevno podnose institucije, ovlašćene za merenje radioaktivnosti u životnoj sredini. Pored njih, u devet gradova Srbije agencija ima automatske stanice za merenje doza radioaktivnog zračenja.
– Detektori zračenja postavljeni su metar iznad travnate površine. Merenja se obavljaju redovno, a rezultati stižu automatski, na svakih pola sata mobilnom telefonijom. Kolika je doza zračenja zavisi od sastava zemljišta, ali i od nadmorske visine. Uglavnom su ti rezultati slični – objasnila je za naš list dr Vedrana Vuletić zadužena za monitoring radioaktivnosti.
A dr Jasminka Joksić, zamenica direktorke Agencije, dodala je da do maja, nepunu godinu od početka rada, moraju biti doneta 24 podzakonska akta koja regulišu ovu oblast.
