Ova česta karakteristika modernog doba može biti opasnija po zdravlje od pušenja

Društvena interakcija ili jednostavnije – druženje, igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Ustvari, studije su pokazale da manjak društvenih veza može da poveća rizik od smrti za najmanje 50%, a u nekim okolnostima i za 90%. Isti rizik može da prouzrokuje i pušenje, više nego gojaznost ili nedostatak vežbe.

Još uvek ne znamo kako tačno društvena izolacija utiče na telo, kada se posledice pojavljuju, i koliko dugo traju.

Praćenje društvenih veza i zdravlje
Neki bi rekli da i nisu potrebna istraživanja da bi pokazali koliko nam je druženje važno, i koliko nam donosi sreće i deluje blagotvorno po nas. Međutim, nauka je tu da naše pretpostavke i dokaže, kao i da pokaže da društvene veze (spolja) utiču na naše telo (iznutra).

Da bi izmerili kako je neka osoba društveno povezana, u istraživanju ispitanici je trebalo da strukturiraju i odrede broj njihovih veza, što su nazvali “društvena integracija”, kao i kvantitet njihovih veza koju bi merili kao “društvena podrška” (koliko nas naši prijatelji i porodica dobro razumeju i koliko brinu o nama) ili kao “društveni napor” (odnosno koliko nas kritikuju).

Studija je takođe merila fizičke procese i mere, uključujući količinu C-reaktivnog proteina – marker zapaljenja, zatim krvni pritisak, obim struka i indeks telesne mase.

Istraživači su upoređivali ove društvene i fizičke mere na nekoliko nivoa ljudskih života, uključujući adolescenciju, rano zrelo doba, srednje zrelo doba i starost.

Opasnost izolacije

Rezultati su otkrili jasnu vezu između količine društvenih veza neke osobe u mlađem ili starijem dobu i njihovo fizičko zdravlje.

Društvena izolacija povećava rizik zapaljenja u adolescenciji u istoj meri kao i manjak vežbanja, istraživači su otkrili. Manjak društvenog života povećava rizik od visokog krvnog pritiska u kasnijim godinama, više i od rizika koji može da nanese dijabetes.

Rezultati ističu činjenicu da društvene veze počinju da utiču na zdravlje u adolescenciji (u mlađoj dobi) i ti efekti se produžuju kasnije u životu.

Usamljenost može da se pomeša sa mentalnim funkcionisanjem, spavanjem i opštim stanjem, što zauzvrat povećava rizik od bolesti i smrti.

Naravno, mnogi drugi faktori utiču na zdravlje i dugovečnost, kao što je ishrana, fizički aktivnost i genetika.
Ali uticanje na kvalitet i količinu društvenih veza, može da pomogne da se izbegnu hronične bolesti i da se što duže živi, zaključuju naučnici. 

Foto: Pixabay