VIDEO: Četiri TED govora koji će vas inspirisati da budete kreativniji
Nekada kreativne i nove ideje dolaze u talasima, pa stavljate sebi na desetine podsetnika da ih ne zaboravite, ili kažete sebi – Setiću se. Postoje i dani kada vam ništa novo ne pada na pamet, kada nemate rešenje problema… Govori ova četiri ugledna i obrazovana govornika mogu vam pomoći da prebrodite kreativnu krizu u poslu ili da do nje uopšte i ne dođe. Oni govore o načinima na koje velike kompanije rešavaju probleme.
Za sva četiri videa postoji i titl na srpskom jeziku
Linda Hill: Kako upravljati kolektivnom kreativnošću
Profesorka na Harvardu, autorka knjige „Kolektivni genije“, proučavala je neke od najkreativnijih kreativnih kompanija da bi shvatila oruđe i taktike pomoću kojih velike ideje teku kroz žile cele kompanije.
U ovom videu Linda iznosi primere kompanije „Pixar“ i „Google“ da pokaže šta je to što ih čini inovativnim. To je pre svega rukovodstvo, ali ne ono kakvim ga poznajemo već koje omogućava prostor da zaposleni dele i kombinuju svoje talente i strasti.
Važno je čuti ideju i poštovati talenat svakog zaposlenog u kompaniji, jer se onda rađaju velike stvari.
Nadi Radjou: Rešavanje kreativnih problema u ekstremnim situacijama
Radjou je godinama proučavao tzv „skromnu inovaciju“ odnosno kako da preduzeća posluju više sa što manje sredstava kako bi i krajnji proizvod bio bolji i priuštiviji. U praksi, to je globalni trend u biznisu, a Radjouov govor je pun primera genijalnosti u ovakvom poslovanju.
Na primer, u Kini IT sektor razvija opremu za tele-medicinu, kako bi doktori u gradovima “na daljinu” rešavali zdravstvene probleme starih i siromašnih u zabačenim kineskim selima. Ovakav jednostavan sistem omogućava da, manje kvalifikovano zdravstveno osoblje kao što su medicinske sestre mogu da koriste medicinsku opremu i pomažu. Kini je očajnički potreban ovakav sistem zbog ogromnog broja stanovništva.
Stanovništvu Kenije je na primer potreban jednostavan način korišćenja mobilne telefonije, kako bi platili svoje račune, jer 80% Kenijaca nema račun u banci. Jedna kompanija rešila je taj problem tako što prodaje paket – radio, lampe i punjač za mobilni telefon koji rade na solarnu energiju. Jedan deo plaća se u gotovini a drugi tako što koriste mobilni telefon. Tako ovaj paket može sebi da priušti većina.
Princip „Manje je više“ nikada ne zastareva, pa ni u poslovanju.
Eddie Obeng: Pametni neuspesi za svet koji se brzo menja
Svet se toliko brzo menja da većina to ne vidi i ne shvata, a naše kreativne ideje to ne mogu da podrže, kaže poslovni edukator Obeng. U samo 12 minuta podvlači tri važne promene koju ne samo da treba da shvatimo, već i primenimo za bolju produktivnost. Takođe pominje i jaču kulturu „malih neuspeha“.
Realno govoreći, postoje dva načina da pogrešite u našem vrlom novom svetu.
Jedan je da radite nešto što iziskuje strogu proceduru i teške zadatke tako da lako možete pogrešiti. Kako će se to na kraju završiti? Najverovtnije tako što ćete biti otpušteni.
Obrnuto, možda radite nešto novo što nikada niko nije radio pre vas i pogrešite. Šta onda bude? „Pa, dobijete besplatni ručak!“ kaže Obeng.
Šalu na stranu, neuspeh bi trebalo da bude bolje tretiran nego uspeh, pogotovo onaj neuspeh koji dolazi iz inovativnosti i pokušavanja da se uradi nešto novo i bolje.
Tom Wujec: Imate uvrnut problem? Prvo, kažite mi kako pravite tost?
Pravljenje tosta ne zvuči posebno komplikovano – sve dok ne treba da crtate taj process korak po korak. Wujec voli da angažuje ljude i timove tako što im zada da nacrtaju kako se pravi tost. Kako sam kaže, taj proces otkriva neočekivanu istinu o tome kako možemo da rešimo naše najveće i najkomplikovanije probleme na poslu.
Nakon ovog 9-minutnog videa, pokušajte da uradite njegovu vežbu. Da li se slažete sa njegovim mišljenjem, koje se izrodilo nakon gledanja stotina ljudi koji crtaju tost? Pogledajte samo koliko je različitih crteža jedne iste stvari, i koliko ta slika ukazuje koliko je različitih shvatanja jednog istog procesa. Ti crteži ustvari otkrivaju naš mentalni sklop, način na koji razmišljamo i radimo. Wujec proučava šta se dešava kada se pravljenje tosta crta na stikerima, a šta kada jedna grupa ljudi iskombinuje stikere. A kada se pravljenje tosta zameni crtanjem nečeg ozbiljnijeg kao što je – vaša vizija organizacije dobija se kreativni brainstorming.
