Srbija 20 godina ne zna kojim nepokretnostima raspolaže

Republika Srbija nema tačne podatke o broju i vrednosti svoje nepokretne imovine, što dovodi do toga da ni nakon 20 godina ne zna čime tačno raspolaže, ko su korisnici njene imovine, koliko godišnje prihoduje, a koliko bi mogla kada bi sve držala pod kontrolom.

U ovom trenutku niko nema tačne podatke o tome koliko državne imovine stoji neskorišćeno, prazno, oronulo, pokradeno, piše novosadski Dnevnik.

Sasvim je izvesno da nema grada u Srbiji u kojem nema praznih državnih zgrada, kasarni, zgrada propalih preduzeća, nezavršenih objekata… Jednostavno, godinama loši propisi, a i nemar, stvaraju prostor za nedomaćinsko gazdovanje državnom imovinom, mada bi se od nje mogle popuniti poveće „rupe” u bušnom srpskom budžetu.

Zbog nepoštovanja jedinstvene evidencije državnih nepokretnosti, Vlada Srbije nema kontrolu nad raspolaganjem nepokretnostima, a samim tim ni priliku da uveća prihode od raspolaganja njima. Tim pre što sadašnji korisnici državne imovine, po tvrdnjama predsednika Državne revizorske institucije Radoslava Sretenovića, sada državnu imovinu koriste bez primene tržišnih principa, odnosno za nju ne plaćaju kao što bi morali da je u pitanju bilo čija imovina koja se izdaje u zakup ili koristi na osnovu ugovora.

U evidenciji Republičke direkcije za imovinu, koja bi morala da ima jedinstvenu evidenciju državnih nepokretnosti, uneto je ukupno 551.946 jedinica, što ne znači da je popisano toliko nepokretnosti jer je utvrđeno da su neke evidentirane više puta.

Sretenović je kao primer naveo zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici 22–26 u Beogadu, koja je uneta u evidenciju državnih nepokretnosti čak 31 put, dok zgrada Ministarstva finansija ima 11 unosa.

Ceo tekst pročitajte na sajtu lista Dnevnik.