Stiže 100.000 imigranata na budžet Srbije?
Dnevno u Srbiju uđe čak 1.000 izbeglica koje dolaze iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih država, a za sve njih, dok su u Srbiji, naša država izdvaja novac iz budžeta.
Bežeći od rata i beznađa, gotovo svakog minuta u Srbiju uđe po jedan imigrant. Broj izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih azijskih i afričkih država raste dramatičnom brzinom, pa se čak hiljadu prijavi svakog dana, a prema procenama, još toliko kroz našu zemlju prođe neprimetno.
Pritisak na našu granicu povećava se iz dana u dan, toliko da neki kažu kako ovde više nije reč o ekonomskom i političkom problemu već o seobi naroda. Na to ukazuju i brojke. Nameru da zatraži azil od početka godine izrazilo je više od 45.000 ljudi, a prema nekim procenama do kraja 2015. biće ih čak 100.000.
Oni, međutim, u našu zemlju ne dolaze da bi tu i ostali. Jer paralelno sa sve većim brojem migranata koji pređu našu granicu, smanjuje se broj zahteva za azil u Srbiji. Što ih je više, kraće se zadržavaju u našoj zemlji, jer nameravaju da sreću potraže dalje u nekoj od bogatih država zapadne Evrope.
Zvanično, svi ih primaju, ali ih zapravo tamo ne žele. Posle najave da će Mađarska podići zid na granici sa Srbijom, kako bi sprečila migrante da uđu na njenu teritoriju, stigao je novi šok. Od Srbije se traži da hermetički zatvori granice i ne dozvoli tim ljudima da idu dalje.
Srbija je pod pritiskom da ne dozvoli izbeglicama da napuste njenu teritoriju, obelodanio je ministar Aleksandar Vulin. Imamo zahteve da hermetički zatvorimo granice i da niko ne pređe iz Srbije u neku drugu zemlju, a zahteva se i da omogućimo svakom izbeglici prostor na teritoriji Srbije.
U Centru za pomoć i zaštitu tražilaca azila zaprepašćeni su ovakvim zahtevom. To je nemoguće. Srbija ne može da zatvori granice azilantima, niti da im ograniči kretanje, kaže direktor ovog centra Radoš Đurović. To ne sme da se desi. Mi smo u obavezi da poštujemo Ženevski konvenciju, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao i naš Ustav.
Istovremeno, Srbija svim tim ljudima treba da obezbedi smeštaj, hranu i lečenje, a novac za to obezbeđen je iz budžeta. Radoš Đurović apeluje na države Evropske unije da pomognu Srbiji, pre svega u novcu, jer naša država nema dovoljno sredstava.
Evropa ostaje gluva i na naše apele da nam se uputi neka materijalna pomoć. Mi nismo izazvali probleme od kojih ovi ljudi beže, ističe Đurović. Navodi da svega dva odsto migranata želi da ostane u Srbiji, da svi žele da odu u države Evropske unije, ali dok su u Srbiji moramo da im pružimo odgovarajuću zaštitu.
Inače, azilanti kada uđu u Srbiju, policajci ih legitimišu i daju im instrukcije u koji centar za azil mogu da se jave, zavisno od broja slobodnih mesta. Sa tim "papirom" mogu slobodno da se kreću 72 sata po Srbiji.
Na nivou statističke greške je broj onih koji zaista odu u centre. Većina se u ovom roku od tri dana neprimetno izgubi iz naše zemlje. Oni koji ostanu i budu uhvaćeni plaćaju kaznu kod sudije za prekršaje ili završe u prihvatilištu za strance u Padinskoj skeli.
Đurović smatra da bi mnogo efikasnije i bolje bilo kada bi država azilantima izdala pravi dokument sa fotografijom i biometrijskim podacima, neku vrstu azilantske lične karte, putem koje bi mogli da budu identifikovani i ostvare određena prava.
Foto: Beta
