Hrvatska Briselu više dala, nego što je dobila

Od ulaska u Evropsku uniju pre dve godine do danas, Hrvatska je uplatila 730 miliona evra, a stiglo je 700 miliona, dok se, istovremeno, beleži egzodus mladih u zemlje unije.

Dve godine posle ulaska u EU svedene su računice i dileme više nema da je Hrvatska više platila članstvo nego što je od Brisela dobila, odnosno 30 miliona evra više nego što je povukla iz fondova. Dobila je 700, a Briselu uplatila 730 miliona evra, pišu Novosti.

I bivša desna i sadašnja leva vlast nisu učinile dovoljno da ponude programe za koje bi se mogao obezbediti evropski novac. Procedura je dugačka i komplikovana i dve godine članstva nisu iskorišćene kako se moglo.

Tako je Hrvatska jedina članica EU kojoj je "članarina" bila toliko skupa, jer Brisel nije naprosto prepoznao projekte za koje bi dao novac.

Za dve godine članstva Hrvatska nije uspela da privuče ni evropske investitore u meri u kojoj se očekivalo. Brojne administrativne prepreke i dalje stoje pred evropskim kapitalom, pa se malo ko odlučuje za izgradnju fabrika.

Evropa više nije hit u Hrvatskoj. Malo ko se i poziva na EU, a informisanost hrvatskih građana oko zbivanja u Evropi nikad nije bilo lošije. Privrednici prigovaraju da je prioritete ionako sve ovo vreme određivao Brisel, pa se najčešće hrvatski novac koristio za uvoz proizvoda iz EU.

To je i razlog što niko ni u Briselu nije previše zainteresovan da Hrvati dobiju pravu sliku o zbivanjima u EU, kako bi se sakrila računica koja je povoljna za Evropljane, a krajnje nepovoljna za Hrvate.

Nezadovoljnih je sve više. Obećanja o boljem životu ulaskom u EU nisu se ispunila, dok se, istovremeno, beleži egzodus mladih ljudi iz Hrvatske u zemlje EU. Računa se da je za dve godine iz zemlje otišlo čak 50.000 ljudi, najviše medicinara.

Najnoviji podaci otkrivaju da je Hrvatska među tri najsiromašnije zemlje EU, a iza nje su samo Bugarska i Rumunija. Hrvatski građani po induvidualnoj potrošnji daleko zaostaju za razvijenim zemljama članicama EU, ali i za Slovenijom.