Briselski `ultimatum` Zapadnom Balkanu
Evropska unija naložila je zemljama Zapadnog Balkana da do januara 2015. izrade uverljive planove ekonomskog oporavka i reformi da bi se podrškom iz fondova i sredstvima međunarodnih finansijskih organizacija, pomoglo regionu da se ekonomski približi Uniji.
To je novi stub i pristup EU perspektivi članstva za države Zapadnog Balkana, stavili su do znanja visoki zvaničnici u Evropskoj komisiji, istakavši da će ekonomske reforme u regionu ubuduće snažno usaglašavati s polugodišnjim praćenjem sprovođenja ekonomsko-finansijskih zadataka u samoj Uniji.
Evropski funkcioneri prihvatili su ocenu da će te reforme biti veoma teške i za građane mukotrpne, ali su mišljenja da su za balkanske države nužne temeljite strukturne reforme, uključujući javna preduzeća, kao i liberalizacija tržišta radne snage, uravnoteženje budžetskih troškova, preustrojstvo penzionog sistema i održivo finansiranje zdravstva.
Kako je pokazala i rasprava u briselskom Centru za evropsku politiku, nužni su ne samo "stezanje kaiša", već i novi podsticaji da bi se povratio zamah proširivanju, kako su to naveli nezavisni stručnjaci i bankari, naglasivši da "ako nema privrednog rasta, neće biti ni članstva u EU".
Oni su predočili i da se utvrđene politike štednje, dugova i podsticaja privredi i zapošljavanju, u većini slučajeva samo upola sprovode. Prilična zadrška unutar EU prema ulasku novih članica sa Zapadnog Balkana postoji i jer se to vidi kao dolazak ekonomski slabih država, uz velike probleme u vladavini zakona, opterećene i etničko-teritorijalnim i drugim sporovima.
Funkcionerka Evropske banke za obnovu i razvoj Milica Delević napomenula je da i neke velike članice EU ne žele da ulazak novih članica ugrozi funkcionisanje same Unije. Prema njenim rečima, za oporavak Zapadnog Balkana "ključ i nada" je da se obezbede sredstva za savremeno obrazovanje.
Direktor za proširenje u Evropskoj komisiji Christian Danielsson je u raspravi objasnio da će smernice za tu novu politiku prema Zapadnom Balkanu svake godine utvrđivati i usvajati Evropska komisija i Savet ministara EU i to počev od januara, što se jasno temelji i na dogovoru utanačenom na sastanku EU-Zapadni Balkan u avgustu ove godine u Berlinu.
"Zemlje Zapadnog Balkana moraju usvojiti i sprovesti mnogo uverljiviji program reformi, znatno širi od uravnoteženja budžeta i delotvornijeg poreskog sistema", poručio je Danielsson i napomenuo da je jedna od pouka nedavne finansijske krize da zemlje moraju trošiti ono što zarade i osnažiti ekonomsku konkurentnost.
Prema njegovim rečima, ubedljiv program nacionalnih reformi i znatno snažniji mehanizam nadzora EK za njihovo sprovođenje, biće snažan znak EU koji će uveriti investitore, ali je prioritet stvaranje dobrih uslova za poslovanje. Investicije će doći samo ako zapadnobalkanske zemlje budu u stanju da dokažu primenu planova i obavežu se na poboljšanje uslova i klime za investiranje, poručio je on.
Novi pristup EU, dodao je, temelji se na uključivanju šire zainteresovanih aktera u primenu nacionalnih planova oporavka i približavanja ekonomija regiona stepenu razvitka, ciljevima i politici rasta, konkurentnosti i većeg zapošljavanja unutar EU.
Već je Strategijom proširivanja Evropske komisije, koju će u decembru usvojiti i vođe EU, utvrđen novi pristup politici usmeravanja Zapadnog Balkana ka članstvu u Uniji. U Komisiji naglašavaju da je "ključni prioritet za vlade regiona temeljito poboljšanje u rukovođenju ekonomijom" .
Nužnost bitnog poboljšanja upravljanja privredom se za zemlje Zapadnog Balkana temelji na tri stuba – reformu državne uprave, vladavinu prava i program ekonomskog preustrojstva u cilju postizanja održivog privrednog rasta, a s ciljem da se ekonomije tih zemalja ojačaju i pripreme za buduće obaveze i zahtevnu konkurenciju unutar EU.
