Kraj štampanja dolara
Nakon šest godina radikalnih mera koje je sprovodio američki Fed, štampanje ogromnih količina novca napokon prestaje, odlučeno je na sastanku guvernera Američke centralne banke.
U nekoliko faza takozvanog QE programa ukupno je odštampano skoro 4.500 milijardi dolara. Program masovnog štampanja pokrenut je 2008, u najgoroj fazi finansijske krize, kada je pretilo potpuno urušavanje američkog i globalnog finansijskog sistema.
Fed je kao i inače u recesijama spustio kamatne stope praktično na nulu, ali to nije pomoglo. Zbog toga se u dogovoru s vladom, centralna banka odlučila na radikalan potez, kakav nikada do tada nije povukla, štampanje velikih količina novca s kojim su kupovane obveznice od uspaničenih ulagača i banaka na finansijskom tržištu.
Plan je bio da se smire tržišta i da svima do znanja da do potpunog kraha neće doći, jer će Fed kupiti sve državne obveznice koje investitori i banke budu morali ili želje da prodaju.
Program štampanja novca kod mnogih profesionalaca i većeg dela američke i svetske javnosti nije naišao na odobravanje, jer su mnogi smatrali da održavanje prividne i veštačke stabilnosti na finansijskim tržištima nije dobro.
Osim toga, pojavio se strah da će tolika količina novog novca u opticaju dovesti do visoke inflacije i obezvređivanja štednje. Ipak, ovaj program pokazao se pozitivnim, jer se američka ekonomija puno brže oporavila nego evropska.
Efekat američkog štampanja novca se jasno može videti na finansijskim tržištima. Deonice u razvijenim ekonomijama su od dna koje su dotakle 2009. godine porasle oko 200 odsto i sada mnogi upozoravaju da postaju precenjene.
Pre nekih pola godine, kada je Fed najavio da će uskoro završiti s štampanjem, trend slabljenja dolara se okrenuo počeo je naglo da jača. Od maja je dolar u odnosu na evro, ali i većinu drugih valuta ojačao više od 10 odsto. Analitičari Admiral Marketsa i dalje smatraju da će američka valuta jačati, ali od sada nešto sporijim tempom.
